(Синхуа/Ли Мангманг/ИАНС)
Група за заступање Међународна кампања за Тибет каже да ће ЦОП26 бити важна прилика да се креаторима политике каже зашто плато треба да буде део глобалних преговора.
Његов интердисциплинарни панел на маргинама ЦОП26 ће расправљати о лекцијама које Тибет нуди за дизајнирање инклузивних и одрживих глобалних климатских политика и дати практичне препоруке за наредне кораке.
Непосредно уочи ЦОП26, који би требало да се састане између 31. октобра и 12. новембра, тибетански духовни вођа, Далај Лама, издаје видео поруку 29. октобра, позивајући климатске научнике, шефове држава и пословне лидере на хитну потребу за климом акција за спас мајке природе.
Тибетанска висораван је близу два процента копнене површине планете, величине Западне Европа, и са толико глобалног значаја као и друге упоредиве географије, можда и више јер издизање висоравни има глобални утицај на млазни ток, динамику монсуна и циклус воде целе северне хемисфере.
Још једно заступање Тибетанског центра Људска права и Демократија каже да Тибет доживљава брзе климатске промене које оштећују глечере, изазивају поплаве и преливање језера, топи пермафрост, угрожава егзистенцију и исушује мочварна подручја која су неопходна за руте источноазијских летећих путева сезонских мигрирајућих птица, претећи изумирањем.
„Топлији и влажнији чини Тибет сличнијим Кини, што је добро са кинеске тачке гледишта“, наводи се у саопштењу.
Допринос тибетанске природе човечанству је изузетно велики. Иако Тибет и Тибетанци имају малу или никакву улогу у изазивању брзог пораста емисија метана, падавина, озонске рупе изнад Тибета или све већег отицања тибетанских река, Кина, одмах низводно, убира дивиденду додатног отицања најмање онолико дуго колико може потрајати да глечери нестану, каже се.
Кина планира даље интензивирање урбанизације, која додатно извлачи воду и ресурсе из удаљених подручја како би нахранила градску потражњу. Кина се званично залаже за постизање једнакости у богатству и потрошњи у рангу са најбогатијим нацијама, што је неодрживо, намећући читавој планети неподношљив отисак.
Кина увози из Тибета огромне количине чисте воде, чистог ваздуха, минерала и струје, али Тибетанци су маргинализовани, ућуткани, расно стигматизовани и нису признати као пружаоци услуга екосистема, додаје се.
Такође, Централна тибетанска администрација (ЦТА), влада у егзилу са седиштем у овој брдској станици у Химачал Прадешу, изразила је забринутост због погоршања животне средине на веома крхкој тибетанској висоравни.
Најновију публикацију Одељења за животну средину и развој Тибетског института за политику, „Тибетанске перспективе животне средине Тибета“, објавила је прошлог месеца председник ЦТА Пенпа Тсеринг.
Према Тсерингу, постојање тако свеобухватне књиге коју су написали искључиво тибетански истраживачи, од којих су неки доживели искуства променљиве екологије Тибета, нуди важан аспект овог питања који је неопходан и нешто што је приметио ретко се налази у књигама написаним од стране нетибетанских истраживача.
Књига је додатна вредност и важан извор референце за стручњаке и истраживаче екологије Тибета, рекао је он.
Тсеринг је поновио да је књига подједнако позив Тибетанцима у егзилу да схвате значај очувања животне средине Тибета, као и да се понашају одговорно.
Он је истакао да ће књига допринети онима који присуствују предстојећој конференцији УН о климатским променама ЦОП26. Извршни директор Одељења за животну средину и развој Темпа Замла објашњава ИАНС-у основни контекст књиге, која представља компилацију извештаја, радова и чланака припремљених од 2010-2020.
Тибетански духовни вођа и добитник Нобелове награде Далај Лама је рекао да је његова домовина Тибет тренутно рањива на климатске промене.
Он је наглашавао да „климатске промене нису брига само једне или две нације. То је питање које утиче на читаво човечанство и свако живо биће на овој земљи и да постоји стварна потреба за већим осећајем глобалне одговорности заснованом на осећају јединства човечанства”.
Према најновијем извештају Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ), планински и поларни глечери су посвећени томе да се топе деценијама или вековима.
Губитак масе глечера је доминантан допринос глобалном средњем порасту нивоа мора. Такође може да изазове исходе са малом вероватноћом и великим утицајем, које карактерише дубока неизвесност и понекад укључује преломне тачке.
У контексту Хималаје Хинду Куша, у извештају се каже да су планински глечери попут Хималаја укључени у процену, а људски утицај је одговоран за повлачење глечера од 20. века, и то не само на два пола већ такође планински глечери.
Горњи чланак је објављен од телевизијске агенције са минималним модификацијама наслова и текста.
