Европска комисија, извршно тело ЕУ, објавила је стратешки документ „Борба против антисемитизма и промоција јеврејског живота“ међу државама чланицама блока.
У документу се наводи да стратегија има за циљ да стави ЕУ на чело глобалне борбе против антисемитизма. Тимес оф Исраел пише о томе.
„Антисемитизам је неспојив са основним вредностима Европе. Она представља претњу не само за јеврејске заједнице и јеврејски живот, већ и за отворено и разнолико друштво, демократију и европски начин живота. Европска унија је одлучна да томе стане на крај“, наводи се у саопштењу.
Констатујући пораст антисемитских напада последњих година и смањење јеврејске популације у ЕУ, у документу се наводи да је ЕУ „одлучна да значајно појача борбу против антисемитизма” и да ће се ова стратегија заснивати на три стубови: спречавање и борба против свих облика антисемитизма; заштита и развој јеврејског живота у ЕУ; истраживања и сећања на Холокауст.
Курсор је раније објавио да је Универзитет у Бристолу отпустио професора због антисемитизма. Универзитет у Бристолу, Велика Британија, отпустио је професора који је оптужио јеврејске студенте да су „пијуни расистичког режима, који спроводе етничко чишћење“. Реч је о професору по имену Дејвид Милер, антисемитском инциденту са којим се догодио пре шест месеци.
Као одговор на растући антисемитизам, Европска комисија је представила прву Стратегију ЕУ о борби против антисемитизма и неговању јеврејског живота. Нед Херцоцк, истраживач асистент у СИЕПС-у, чита стратегију између редова и разматра њен историјски и политички контекст.
У сатиричном роману "Престоница" Роберта Менасеа Европска комисија тражи од групе експерата идеје како да обележе јубилеј ЕУ.1 Један старији аустријски професор предлаже да се синдикат поново оснује. Како би симболизовао своју историјску мисију спречавања повратка у крвопролиће Холокауста, главни град ЕУ, каже, више не би требало да буде Брисел, већ нови град који ће бити изграђен у Аушвицу. Овај предлог се не налази у новој стратегији ЕУ о антисемитизму, покренутој прошле недеље уочи Међународног форума о сећању на холокауст и борби против антисемитизма у Малмеу. Али „стратегија за борбу против антисемитизма и подстицање јеврејског живота“ ипак сигнализира да Комисија озбиљно схвата ризик – што је реалност – дискриминације и насиља над Јеврејима у Европа, и важност културног сећања на Холокауст за разумевање актуелних лидера ЕУ о томе шта је унија и чему служи.
Какав је план?
Стратегија ће се спроводити од 2021. до 2030. године. Коришћењем сопствених средстава Комисије – првенствено финансирања програма и координације догађаја – и мобилизацијом држава чланица у акцију, има за циљ „превенцију и борбу против свих облика антисемитизма“; „заштитити и неговати јеврејски живот у ЕУ“ и „промовисати образовање, истраживање и сећање на Холокауст“. Постоје значајни елементи, као што је општа амбиција не само да се заштити већ и да се „негује“ јеврејски живот; 24 милиона евра за заштиту јеврејских верских и културних објеката; обележавање места Холокауста изван познатих логора истребљења; формализована радна група на тему; нова мрежа 'флаггера' и провера чињеница за борбу против ширења антисемитског садржаја на мрежи и акције за спречавање продаје нацистичких сувенира на мрежи. Постоји хард-законски аспект у виду обећане иницијативе да се говор мржње и злочини из мржње уврсте на листу „евро злочина“ дефинисаних у члану 83 ТФЕУ, а Комисија је већ издала службено обавештење – прву фазу у поступак за повреду – пет држава чланица због пропуста да правилно пренесу релевантну Оквирну одлуку у национално законодавство.2 Али упркос конкретним појединачним мерама, укупни значај пакета мера је симболичан, одражавајући чињеницу да је ЕУ ограничена на допуну и координацију активности држава чланица у овој области политике заједничке надлежности.
