Изјава Европске комисије Брисел, 01. новембар 2021. Уочи Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима 2. новембра, високи представник/потпредсједник Јосеп Боррелл и потпредсједница Вера Јоурова издали су сљедеће саопштење.
Уочи Међународног дана борбе против некажњивости за злочине над новинарима 2. новембра, високи представник/потпредсједник Јосеп Боррелл и потпредседник Вера Јоурова издао следећу изјаву:
„Пре неколико недеља, Марија Реса и Димитри Муратов добили су Нобелову награду за мир 2021. као признање за своје напоре да заштите слободу изражавања. Они су својим извештавањем открили људска права кршења, корупције и злоупотребе власти, доводећи на тај начин своје животе у опасност.
Нажалост, приче и гласови многих независних новинара и даље се прећуткују широм света, укључујући и ЕУ. Они се суочавају са све већим бројем претњи и напада, укључујући и атентате у најтрагичнијим случајевима. Према УНЕСКО опсерваторије, 44 новинара су до сада убијена 2021. године, а много више њих је нападнуто, малтретирано или противправно затворено.
Nezavisni novinari štite slobodu izražavanja i garantuju pristup informacijama za sve građane. Oni doprinose temeljima demokratije i otvorenih društava. Bilo kod kuće ili širom sveta, nekažnjivost zločina nad novinarima mora da se okonča.
Rad treba da počne kod kuće. Prvi ikad Preporuka državama članicama o bezbednosti novinara je konkretan korak za poboljšanje situacije za novinare i medijske radnike unutar našeg Sindikata. To uključuje povećanje zaštite novinara tokom demonstracija, veću bezbednost na mreži ili podršku novinarkama.
Многе иницијативе предузете за безбедност новинара у ЕУ одразиће се на деловање ЕУ широм света.
Tokom 2021. godine, EU je nastavila da diže glas kada su novinari ugroženi širom sveta. Stotine novinara dobilo je podršku kroz alate EU za branitelje ljudskih prava, a mnogi medijski radnici su imali koristi od mogućnosti za profesionalnu obuku. Povećani resursi se izdvajaju za podršku nezavisnim medijima i za razvoj profesionalnih veština novinara koji rade u teškim situacijama.
Stajaćemo po strani i štititi novinare, gde god da se nalaze. Nastavićemo da podržavamo slobodno i raznoliko medijsko okruženje, podržavamo kolaborativno i prekogranično novinarstvo i borimo se protiv kršenja slobode medija. Nema demokratije bez slobode i pluralizma medija. Napad na medije je napad na demokratiju.”
ИСТОРИЈАТ
EU se i dalje smatra jednim od najbezbednijih mesta za novinare. Ipak, broj pretnji i napada na njih je u porastu poslednjih godina, a najtragičniji slučajevi su atentati na novinare. U 2020. napadnuto je 908 novinara i medijskih radnika u 23 zemlje članice EU. 175 novinara i medijskih radnika stradalo je od napada ili incidenata tokom protesta u EU. Digitalna i onlajn bezbednost postala je glavna briga za novinare zbog onlajn podsticanja mržnje, pretnji fizičkim nasiljem. Žene novinarke su posebno podložne pretnjama i napadima, a njih 73% izjavilo je da su doživele nasilje na mreži tokom svog rada.
Evropska komisija je 16. septembra objavila prvi u istoriji Preporuka za zaštitu, bezbednost i osnaživanje novinara. Preporuka uključuje niz konkretnih akcija, kao što su zajednički centri za koordinaciju, usluge podrške žrtvama i mehanizmi ranog upozoravanja. Takođe, predviđa pojačan i efikasniji pristup procesuiranju krivičnih dela, saradnju sa organima za sprovođenje zakona, mehanizme brzog reagovanja, kao i ekonomsku i socijalnu zaštitu. Predlaže akcije za bolju zaštitu novinara tokom protesta i demonstracija, bavi se prijetnjama putem interneta i sajber prijetnjama i skreće posebnu pažnju na prijetnje novinarkama. Cilj mu je da obezbedi bezbednije uslove rada za sve medijske profesionalce, bez straha i zastrašivanja, bilo onlajn ili van mreže.
Komisija radi na inicijativi da se uhvati u koštac sa tužbama protiv novinara i zaštitnika prava kako bi se sprečilo da obaveštavaju javnost i izveštavaju o pitanjima od javnog interesa (SLAPP). Komisija će predstaviti Evropski akt o slobodi medija 2022. godine, kako bi zaštitila nezavisnost i pluralizam medija.
Komisija je takođe nedavno pokrenula novi poziv za podnošenje predloga о слободи медија и истраживачком новинарству, што представља близу 4 милиона евра у финансирању ЕУ. Иницијатива ће подржати две одвојене акције: Европа-широки механизам за реаговање на кршење слободе штампе и медија и фонд за хитну подршку истраживачким новинарима и медијским организацијама како би се осигурала слобода медија у ЕУ.
EU radi širom sveta da doprinese bezbednosti i zaštiti novinara osuđujući napade, kao što je navedeno u Akcioni plan EU za ljudska prava i demokratiju za 2020-2024. ЕУ помаже застрашеним или угроженим путем механизама за заштиту бранитеља људских права ЕУ и подржава медијске иницијативе и апеле на државне органе да спрече и осуде такво насиље и предузму ефикасне мере за окончање некажњивости. Делегације ЕУ широм света присуствују и прате судске случајеве у које су укључени новинари, помажући да се идентификују случајеви којима је потребна посебна пажња. У последњих 12 месеци, ЕУ је подржала више од 400 новинара хитним грантовима, привременим пресељењем или подршком њиховим медијским кућама. Наменски програми се спроводе у свим регионима како би се подржала безбедност независних медија и новинара, као што је „Реакција на ЦОВИД-19 у Африци: заједно за поуздане информације“ или програм „Сигурни новинари“, који воде удружења новинара Западног Балкана.
