Резолуција је добила двотрећинску већину оних који су гласали, без уздржаних, у Скупштини од 193 члана, при чему су 93 земље гласале за и 24 против.
Педесет осам је било уздржано од процеса.
Међу онима који су гласали против су били Русија, Кина, Куба, Северна Кореја, Иран, Сирија, Вијетнам.
Међу уздржанима су били Индија, Бразил, Јужна Африка, Мексико, Египат, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Јордан, Катар, Кувајт, Ирак, Пакистан, Сингапур, Тајланд, Малезија, Индонезија и Камбоџа.
Састанак је означио наставак специјалне хитне седнице о рату у Украјини и након извештаја о кршењима које су починиле руске снаге.
Протеклог викенда појавиле су се узнемирујуће фотографије из града Буче, предграђа главног града Кијева, где су стотине цивила пронађене на улицама и у масовним гробницама након повлачења Русије из тог подручја.
Пре гласања, украјински амбасадор Сергиј Кислица позвао је земље да подрже резолуцију.
„Буча и десетине других украјинских градова и села, у којима су хиљаде мирних становника убијене, мучене, силоване, отете и опљачкане од стране руске војске, служе као пример колико је Руска Федерација драматично отишла од својих првобитних изјава у домен људских права. Зато је овај случај јединствен и данашњи одговор је очигледан и разумљив сам по себи“, рекао је он.
Ово није први пут да је држава чланица чланица Савет за људска права суспендован. Либија је изгубила своје место 2011, након репресије против протеста владара Моамера Гадафија, који је касније свргнут.
Генадиј Кузмин, заменик руског амбасадора, у напоменама пре гласања, позвао је земље да „гласају против покушаја западних земаља и њихових савезника да униште постојећу архитектуру људских права“.
Паралеле са Руандом
Гласање је одржано на годишњицу геноцида у Руанди 1994. године, а украјински амбасадор је повукао паралеле са овом мрачном страном у новијој историји.
„Геноцид у Руанди је у великој мери био последица равнодушности светске заједнице, када УН нису реаговале на упозорења УН Савет безбедности и на Генералној скупштини, годину дана пре трагедије коју обележавамо управо на данашњи дан“, рекао је господин Кислица.
„Данас, у случају Украјине, нема ни годину дана, јер се трагедија управо одвија пред нашим очима.
Савет УН за људска права се састоји од 47 чланова и има седиште у Женеви.
Русија се придружила овом телу у јануару 2021. као једна од 15 земаља које је изабрала Генерална скупштина на трогодишњи мандат.
Према резолуцији из 2006. којом је успостављен Савет, Генерална скупштина може суспендовати државу из чланства ако чини груба и систематска кршења људских права.
Русија напушта Савет
Говорећи након усвајања резолуције, заменик сталног представника Кузмин је изненада изјавио да је Русија тог дана већ одлучила да напусти Савет пре истека мандата.
Он је тврдио да је Савет монополизован од стране групе држава које га користе за своје краткорочне циљеве.
„Ове државе су дуги низ година директно биле укључене у очигледна и масовна кршења људских права, или су подржавале та кршења“, рекао је он, говорећи преко преводиоца.
„Упркос чланству у Савету, они нису спремни да жртвују своје краткорочне политичке и економске интересе у корист истинске сарадње и стабилизације стања људских права у појединим земљама.
'Опасни преседан': Кина
Кина је била међу земљама које су гласале против резолуције. Амбасадор ЗХАНГ Јун страховао је да би сваки исхитрени потез у Генералној скупштини био попут „доливања уља на ватру“, јер би погоршао поделе, интензивирао сукоб и угрозио мировне напоре.
„Такав начин поступања са чланством у Савету за људска права поставиће нови опасан преседан, додатно интензивирати конфронтацију у области људских права, што ће утицати на већи утицај на систем управљања УН и произвести озбиљне последице“, рекао је он.
ЕУ похвалила "ретку одлуку"
За Европску унију (ЕУ), обим и тежина руских кршења у Украјини, као и територијални интегритет и суверенитет земље, позвали су на снажан, јединствен међународни одговор.
„Ретка одлука коју је ова Скупштина донела данас шаље снажан сигнал одговорности и надамо се да ће помоћи у спречавању и обесхрабривању нових кршења људских права“, рекао је амбасадор Олаф Ског, шеф делегације ЕУ.
Корак у правом смеру: САД
Сједињене Државе су биле последња земља која је говорила током целодневног састанка.
Амбасадорка Линда Томас-Гринфилд описала је усвајање резолуције као „важан и историјски тренутак“. Не ради се само о одговорности за Русију, рекла је она, већ и о стајању уз народ Украјине.
„Међународна заједница је данас направила један колективни корак у правом смеру. Осигурали смо да упорни и еклатантни прекршилац људских права не сме да заузме позицију лидера у области људских права у УН“, рекла је госпођа Томас-Гринфилд.
„Хајде да наставимо да сматрамо Русију одговорном за овај ничим изазван, неправедан, несавесни рат – и да учинимо све што је у нашој моћи да станемо уз народ Украјине.
