„Има чисте и питке воде, жуте, црне и стајаће – тешке, има минералне. Али птице то најбоље знају. Можда има на хиљаде вода, али они ће изабрати и окупати се на одређеном месту. Гледао сам, гледао сам сатима – кокошке роне, тресу се, пију… и сваки дан су птице на истом месту. То су воде које не пресушују и мање теку у копну. Како ова невина створења разумеју шта је добро? Ми још не познајемо мистерије земље. Оне су од нас скривене – шта вода говори и шта лечи. Свака вода има тајне, али их не можемо пронаћи. Људско око има седам завеса и његов вид је ограничен. животиња може да осети мирис. ” – Интервју Аните Чолакове са „Оним који разговара са водом” за фацтно.цом.
Ово је веома кратак одломак из књиге Марије Бебелекове „Вода говори“. Главни лик у њему је чувени Замфир Манчев – бај Манчо из Смољана (планине Родопи у Бугарској). У делу Родопке он је Тај који говори водом. До сада је направио преко 300 фонтана, направио десетине мостова, од којих је један одржавао 40 година.
Пре око 5 година, Баи (ујак) Манчо је саградио „копно-копнену чесму” * у Смољану – најсувљу чесму у региону. Положио је шест километара водовода између Рајкова и Дунева у сувом крају, где нема воде ни за људе ни за животиње.
Као дете је напасао овце и чуо од стараца да је у турско време вода текла три дана, а онда се изгубила. Почео је да сања када је напунио 80 година.
„Сањао сам да пијем воду са гомиле и када сам отишао са багетима (месинганим шипкама, увијеним под правим углом), нашао сам воду на 70 метара. Сада је иста вода одведена на 6.3 км“, каже Баи Манчо. Он је додао да је чесму назвао „Зем-зем” јер тако чисту воду има само на Божијем гробу. А чиста је јер вековима не тече. У сну ми се јавило. Отишао сам и ископао га“, додао је мајстор.
Замолили смо га за интервју како бисмо открили неке од својих тајни у рубрици „Чувар традиције“.
Баи Манчо, како си се спријатељио са водом и када?
Од када сам био дете. Увек сам ходао са џаком иловаче на леђима, па где год нађем извор, хватам га, иловаче. Од дрвећа сам направио излив – људе и животиње за пиће. Увек ме је привлачила вода. Редовно сам се играо са водом. Старци су ми причали како су нашли воду са багетима. А кад сам почео да се играм – са врбовим штаповима, мало по мало, ухватио сам занат. Детињство је било на почетку.
Које особине су вам потребне да се носите са водом, да разговарате са вама, да бисте је открили?
Морате бити тачни, поштени, добри, да радите свачији посао, а не да се поносите што сте научили занат. Нема ништа боље од доброте и поштења. Недавно су ме одвели у Рајково, у гимназију. Окупили су децу да им испричају како сам ишао правим стазама и докле сам стигао. Било је деце која су хтела да им покажем како се то ради, да и они пате. Неки имају биострује. Они могу научити овај занат. Међутим, то не би требало да буде само биоструја, већ и да вам помогне изнутра.
Шта је "унутра"?
Сама крв, само тело, вуче те у воду. Ово је ретко. Многи људи имају биострује, али не могу свуда да нађу воду. Цело тело ми помаже да откријем.
Које врсте воде сте до сада открили?
Много. Има бистре и питке воде, жуте воде, црне и стајаће, тешке воде. Постоји минерална вода. Има живе и мртве воде. Мртви не могу да побегну, само се сакрију. Свако ко је мајстор да види воду на улици може да вам каже да ли је са чесме, да ли је са извора, одакле долази. Вода је позната по својој чистоћи. Тешко је наћи и ухватити. Копање је веома важно, јер током копања можете изгубити „мајку“. Потребан ти је мајстор. Сада дечак из Рајкова – Никола Бадев, ради у Софији, али за две недеље долази код мене да га учим занату. Стар сам и лепо је дати некоме ко може да узме. И он је млад човек. Учим га како да скупи багете, како да их држи, шта да ради. Научиће, иако не може да нађе свуда, улов да научи, извор како да тече – опет довољно.
Да ли препознајете која вода може да лечи, која може да утоли жеђ?
Да, препознајем их. Имам воду у селу Пештера, на путу за Турјан. Људи је терају да га прода за лечење очију.
Постоји ли неко ко може да боли?
Постоји. Да не би нашкодио, мора бити чист и одржаван чистим. Нарочито деца и старији – они највише оболевају од воде. Мора да им је веома чисто.
Када радите са њом, да ли вам се опире и како је укротите?
Он ме послуша. Једног дана моја ћерка је послала зета да ми помогне. Копам по воду. Изашла је змија и није га пустила до воде јер је пио ракију. Вода има њух, штити те ако си писмен.
Да ли је истина да вода има памћење?
Истина, и велика успомена. Отишао сам на Божји гроб прошле године у Израелу. Ишао сам и на реку Јордан. Кад сам отишао на реку, машине су шкљоцнуле, сликале су. А кад је вода почела да кључа и жубори, била је хладна. И долази све до мог лица. Препознао ме је! Има и њух и памћење. Видите одакле сам, до сада сам путовао авионом, али и мене је ова вода препознала. Тамо су ми рекли да узмем хеликоптер и пронађем „мајку“ реке Јордан, али није било места за хеликоптер. Питали су ме да ли могу да судим из ваздуха. И не може. Морам да будем на земљи, да видим какви су завоји, како тече, то се дешава само изблиза.
Понудили су вам да сазнате из ваздуха одакле тачно долази река Јордан, зар не?
Да, али то је у планинама, у војној зони, нема где да слети. Нисмо могли да идемо јер смо само хтели да сликамо, али не можемо да видимо како то долази са земље, где тачно. Рекли су ми да извире са три места.
Кажете да је вода једна у целом свету, а шта год да се деси на једном његовом крају, вода зна на другом крају земље. Да ли је могуће?
Ово је свето дело, дело Господње. Земља говори, дрвеће је живо. И причају, они су као ми, људи.
Може ли човек да верује у воду или је то потреба без које нема живота, а вера је нешто друго – у Бога или Алаха?
Ви поштујете воду и она ће вас поштовати. Кад тече, говори, кад капље, говори, али човек не може све да разуме. Кад време почне да се квари, вода хучи. Она ти све говори, али ми не можемо све да разумемо.
Колико сте воде до сада извадили, бројите ли их?
Бројао сам до 300, онда их је Свевишњи избројао. Не треба се поносити тиме што је савладао занат.
Да ли је могуће да је вода наша веза са космосом и са Господом?
Како и не би било могуће – свака шипка, свака висина говори небу.
Како сте до сада провели зиму и пандемију?
Добро сам. Помажу ми новинари из Софије, преносе паре за дрва, а из Смољана ми доносе. Имам све.
Да ли сте затворили ове месеце јер сте особа за коју не прође дан а да не покисне и покисне?
Ахх, да ћутим!? Цео дан сам напољу, смрзавам се, али не могу да останем унутра. Забринут сам кад сам унутра. Једва чекам да престане да пада, јер док пада киша не можете тражити воду. Најбоље је тражити у земљи да би били тачни, да бисте били сигурни извор.
Шта мислите, чему нас учи овај корона вирус који нас је задесио?
Ово је заклетва. Ово је за нас шамар јер не верујемо. По мом простом уму, старче, да смо почели да приносимо жртве и да се молимо, можда би престао до сада.
Шта мислите, како се људи мењају у овом искушењу – на боље или на горе?
Ми смо са ђаволом. Свуда нас лаже. Само треба да познајемо Бога.
Сада је време да хришћани и муслимани посте и моле се. За обе религије долазе најпрочишћавајући празници – Ускрс и Рамазан. Како их прихватате?
Добро је моћи да се окупимо, више људи заједно. И најмање 40 људи треба да се окупи. Ако се 40 људи окупи са једним добрим човеком, сви греси су им опроштени. Морамо веровати, морамо окусити храну добронамерног човека. Хлеб је најјачи.
Идете ли у цркву, у џамију у овим чудним временима корона вируса?
Идем и у цркву, идем и у џамију. Ја не правим разлику. Бог је један. Ујутру устајем и молим се на сунцу. Људи ми се смеју. А ја се овако молим од малена.
за шта се молиш?
Молим се сунцу, то је Бог, Бог – увек сија, сија свима, нема разлике између људи и животиња.
Пошто сте тако често у води, о чему сањате ноћу?
Сањам о још воде. Понекад ми каже где да је нађем. Недавно је девојка из Левочева сањала воду на Илиндену, где се приноси жртва. Дошли су и одвели ме да видим, али кад погледам својим знањем и багетима, сан је обрнут. Тамо нема воде, мора да има чесма. Вода се мора довести до њега. Многи снови, не могу сви да их протумаче. Многи људи желе да направе воду. Градим и мостове, од којих један одржавам већ 40 година.
Колико сте мостова изградили и где је онај који сте одржавали толико година?
Нису као фонтане, али ова коју ја одржавам је велика – од Рајкова долази до болнице и рачва се до Белог камена. Има људи који покушавају своје секире да виде да ли су оштре. Застају на мосту и тамо се играју. Они троше. Ми сада немамо тако стабилне људе. Младе највише треба да образују њихове мајке и очеви. Чекају учитељицу. У школи му говоре шта је добро, а шта лоше, али и тада заборавља. Родитељи морају да га воде даноноћно да уради све добре ствари.
Шта се десило са вашом чесмом “копно-земља” између Рајкова и Устова, да ли ради?
Трчи, али много квари. Ходају пијани. Ставим крчаг, а они га баце, згњече. Више је неверника. Они више уништавају него што граде. То нас вуче назад, доноси нам болести и све. Не можемо да се трпимо, Бог зна како нас Бог трпи.
Веома сте осетљиви, а када разговарате са особом, да ли осећате какав је?
Ах, ругају ми се – вичу: „Није му добро“. Сви чекају да то ураде Савет (општина – бр.) и држава. А ми смо држава. Сви морамо да тежимо очувању и поправљању, а не уништавању.
Са много отворених вода и мостова људи ће те памтити, али и са пуно мудрости, одакле она долази?
Само од себе. Један дечак из девинског села ме је једном препознао на тротоару, ставио у кола и одвезао кући. Виче ми: „Бај Манчо, ти тако говориш јер си на Балкану. Ако нисте на Балкану, нећете имати овај говор, ову памет.” Овде се осећамо здраво. Иначе, једва сам чекао да ми се јави новинар, да дође и напише да сам већ средио очи и сада радим свуда. Понекад лоше говоримо о лекарима. Не морам, помогли су ми – оперисали су ме оба ока у смољанској болници, веома сам срећан. Желим да се захвалим докторима, али не знам њихова имена. Ако можете, хвала им за мене!
* Извор Зем-Зем налази се на Арапском полуострву, у граду Меки. Вода из ње у исламском свету се сматра најчистијом на Земљи. Ово је један од највреднијих поклона које ходочасници доносе по повратку са богослужења.
