У саопштењу од 3. јула, митрополит белгородски Јован постао је први руски јерарх који је рекао да је Украјина у рату и позвао да се тамо престане крвопролиће и да се „мачеви претворе у раонике“. Он је то учинио након што су крхотине украјинске ракете коју су пресреле руске снаге пале на стамбени блок у Белгороду, убивши три особе.
И конкретније, митрополит Јован је изјавио:
„Вечерас су ракете украјинских оружаних снага погодиле спавајуће становнике Белгорода у стамбеним насељима. Међу погинулима су и становници Харковске области, који су дошли да се спасу од рата у миран Белгород. Међутим, нико не зна ни дан ни час када ће се наш земаљски живот завршити, нико не зна како ће се то догодити (Мт. 24, 36-39). Позивамо на појачану молитву за покој мртвих и за исцељење рањених, као и за прекид крвопролића које се дешава на украјинском тлу, а које је данас стигло у наше домове. Време је, по речима Светог Писма, да се „прекоју мачеви у плугове“ (Ис. 2:4). Нека Бог сачува све живе и подари мир на земљи.”
До сада, већ пет месеци од почетка рата, ово је најсмелија изјава руског јерарха, која је стекла велику популарност и изазвала разне коментаре. Овде су неки од њих:
Вадим Јакуњин, професор историје на Самарском државном универзитету и члан Академије војних наука Руске Федерације:
„Митрополит белгородски Јован (Попов) је позвао да се „мачеви претворе у раонике“. Ово је веома важан сигнал – како за вернике и невернике, тако и за политичаре. Јер данас је РПЦ неодвојива од политике и државе, нажалост. Ја сам се лично упознао са господином Џоном крајем 90-их, када је дошао у Тољати. Било је то неко друго време, други патријарх је управљао црквом, и она је заиста била одвојена од државе, а њени јерарси су били слуге само цркве, али не и државе – на било који начин. Са митрополитом (тада још епископом) лако се могло разговарати уз шољу чаја, у правом смислу те речи. Митр. Јоан је заљубљеник у рок музику и чак је снимио сопствене рок песме без њихове промоције. Од 1994. до краја 2021. године био је шеф мисионарског одељења Руске Православне Цркве.
Данас, упркос зависности Руске православне цркве од државе, Митрополит је изјавио: „...Позивамо на интензивну молитву за покој мртвих и за исцељење рањених, за окончање крвопролића које се дешава на украјинском тла, али је већ стигла до наших домова. Време је, по речима Светог Писма, да се „прекоју мачеви у плугове“ (Ис. 2:4). Нека Бог сачува све живе и подари мир на земљи.”
Ово су веома важне, симболичне речи једног од највиших јерараха Руске Православне Цркве. За сада, међутим, на позадини званичних изјава представника Московске патријаршије звуче „као глас вапијућег у пустињи“. На пример, поглавар Руске православне цркве у готово свакој проповеди понавља да „Русија никога није напала“, да су „сви ратови у нашој историји били одбрамбени“ и да „никада није напала туђу територију“ (али шта се онда десило у Мађарској 1956. и у Чехословачкој 1968?)…
У ономе што је Митр. Јован, његов позив на мир, састоји се од рада и дужности свештенства. И то не може да се игнорише од стране власти и друштва“.
Сергеј Чапнин, теолог и публициста, бивши главни уредник Часописа Московске Патријаршије:
„Изјаву митрополита Јована, објављену прекјуче на сајту епархије, многи називају изузетним примером антиратног говора. Авај, не могу да поделим опште одушевљење. Кратко саопштење – свега пет реченица – дато је у петом месецу рата (пре тога је владала тишина) и то само у вези са погибијом цивила у Белгородској области. Зар митрополита не занима погибију цивила у суседној Харковској области? Или до 3. јула није приметио да се неколико десетина километара од његовог дома води рат? Или размишља на следећи начин: ово је суседна епархија, ја се нећу мешати у њене послове?
Да, митрополит Јован је у својој изјави директно говорио о рату и није користио еуфемизам „специјална војна операција (СВО)“, који је обавезан за званичнике. Да ли је то урађено намерно или због превида? Да ли је то смело или превид? Тешко је рећи. Да видимо да ли митрополиту неће бити сугерисано да то промени и да ли ће прес служба накнадно исправити текст.
Али имајте на уму: митрополит уопште не позива на прекид крвопролића. Она позива на „снажну молитву... за окончање крвопролића на украјинском тлу“, односно то је најопштији, свеобухватнији и побожни апел Богу. Нема чак ни наговештаја заступништва за народе пред руским властима које су запалиле овај рат и могу га окончати. Нити је то апел на руске војнике који су отишли да се боре и убијају у суседну земљу. У овој жалби се нико не именује поименце. Не видим много храбрости у осуди „принципијелног крвопролића“ и да се каже да је рат зло. Не могу да вам саветујем шта тачно Митрополит треба да каже, али то што је рекао очигледно није довољно. Хоће ли бити друге и треће изјаве? Хоће ли бити правих корака? Видећемо. Авај, ја не верујем јако у ово.'
