Мир и безбедност – Русија је у петак ставила вето на а Савет безбедности резолуцијом у којој су њени покушаји да незаконито анектира четири региона Украјине раније током дана формалном церемонијом у Москви, описани као „претња међународном миру и безбедности“, захтевајући да се одлука одмах и безусловно поништи.
Нацрт резолуције, који су прошириле Сједињене Државе и Албанија, подржало је десет од петнаест чланица Савета, а Русија је гласала против. Четири члана су била уздржана, Бразил, Кина, Габон и Индија.
Нацрт описује такозване референдуме које је Русија одржала у четири региона Украјина коју Москва сада сматра сувереном територијом – Луганск, Доњецк, Херсон и Запорожје – као незаконит и покушај модификације међународно признатих граница Украјине.
Повуци се сада
Позвао је све државе, међународне организације и агенције да не признају руску декларацију о анексији и позвао Русију да „одмах, потпуно и безусловно повуче све своје војне снаге“ са украјинске територије.
Због вета Русије, након а усвојена нова процедура на Генералној скупштини УН у априлу, Скупштина се сада мора аутоматски састати у року од десет дана да би тело од 193 члана испитало и коментарисало гласање. Свако коришћење вета од стране било ког од пет сталних чланова Савета покреће састанак.
У четвртак, УН Генерални секретар Антонио Гутеррес осудио је план анексије као кршење међународног права, упозоравајући да је означио „опасну ескалацију“ у седмомесечном рату који је почео руском инвазијом на Украјину 24. фебруара.
„Повеља је јасна“, рекао је шеф УН. „Свака анексија територије неке државе од стране друге државе која је резултат претње или употребе силе представља кршење принципа Повеља УН".
Говорећи пре гласања, амбасадорка Сједињених Америчких Држава Линда Томас-Гринфилд рекла је да су референдуми били „лажни“, унапред одређени у Москви, „одржавани иза цеви руског оружја“.
Фото УН/Лаура Јарриел
Амбасадорка Сједињених Држава Линда Томас-Гринфилд обраћа се на састанку Савета безбедности УН о одржавању мира и безбедности Украјине.
Одбрана светих принципа: САД
„Сви смо у интересу да бранимо свете принципе суверенитета и територијалног интегритета, да одбранимо мир у нашем модерном свету“, рекла је она амбасадорима.
„Сви ми разумемо импликације за наше границе, сопствене економије и наше земље, ако се ови принципи одбаце.
„Ради се о нашој колективној безбедности, нашој колективној одговорности да очувамо међународни мир и безбедност... То је оно што ово тело треба да ради“, рекла је она.
Фото УН/Лаура Јарриел
Амбасадор Руске Федерације Василиј Небензја обраћа се на седници Савета безбедности УН о одржавању мира и безбедности Украјине.
'Нема повратка': Русија
Одговарајући у име Русије, амбасадор Василиј Небензја оптужио је састављаче резолуције за „провокацију ниског степена“, да би приморао његову земљу да употреби свој вето.
„Такве отворено непријатељске акције Запада су одбијање ангажовања и сарадње у оквиру Савета, одбијање праксе и искуства стицаног током година.
Он је рекао да је постојала „огромна“ подршка становника четири региона за које Русија сада тврди. „Становници ових региона не желе да се врате у Украјину. Направили су информисан и слободан избор у корист наше земље.
Он је рекао да су исход такозваних референдума признали међународни посматрачи, а сада, након што га је усвојио руски парламент и председничким декретима, „неће бити повратка, јер би данашњи нацрт резолуције покушао да наметне .”
„Хитно“ треба да се позабавимо последицама цурења гасовода Северни ток
Савет безбедности чланови су остали у сали у петак поподне у Њујорку, како би разговарали о овонедељним експлозијама гасовода Северни ток, за које војни савез НАТО-а и други верују да би могао бити акт саботаже.
Раније у току дана, председник Путин је оптужио Запад да је одговоран за оштећење руских подводних гасовода за природни гас – оптужба коју су Сједињене Државе и савезници снажно одбацили.
Брифинг амбасадоре у име УН-а, помоћник генералног секретара за економски развој у Одељењу за економска и социјална питања (ДЕСА-), рекао је да је, док се истражују узроци четири цурења, „једнако хитно позабавити последицама ових цурења“.
Навид Ханиф из ДЕСА, рекао је да УН нису у позицији да или потврде било који од пријављених детаља у вези са цурењем откривеним у понедељак. Ови гасоводи Норд Стеам 1 и 2 били су у центру европске кризе снабдевања енергијом која је проистекла из фебруарске инвазије Русије, а ни један ни други нису у функцији испумпавају гас европским земљама у овом тренутку.
Господин Ханиф је рекао да су то три главна утицаја цурења, почевши од повећаног притиска на глобална енергетска тржишта.
„Инцидент може да погорша високу волатилност цена на енергетским тржиштима у Европа и широм света”, рекао је он, додајући да је потенцијална штета по животну средину још једна ствар која забрињава.
Опасност од метана
Испуштање стотина милиона кубних метара гаса „резултовало би стотинама хиљада тона емисија метана“, рекао је он, гаса који има „80 пута већу моћ загревања планете од угљен-диоксида“.
Коначно, рекао је да су експлозије гасовода такође „очигледно јасно“ показале колико је критична енергетска инфраструктура рањива у таквим временима глобалне кризе.
Он је рекао да је то показало колико је важно прећи на „чист, отпоран, одржив енергетски систем, истовремено осигуравајући универзални приступ приступачној, поузданој и одрживој енергији за све“.
Коначно, рекао је Савету да је сваки напад на цивилну инфраструктуру неприхватљив и да се не сме дозволити да инцидент додатно повећа тензије у ескалацији рата.
