Генерални секретар – ЕМИСЦО – Европска муслиманска иницијатива за социјалну кохезију
Директор ЦАП Либерте де Цонсциенце
Уједињене нације су основане 1945. након Другог светског рата и посвећене су одржавању међународног мира и безбедности, развијању пријатељских односа међу народима и промовисању друштвеног напретка, бољег животног стандарда и људска права.
Међутим, по нашем мишљењу, најважнији посао овакве организације данас је да спречи неправду, заустави агресију и обезбеди да моћна нација не наруши слободу једне мање или мање сналажљиве земље.
Од свог оснивања, седиште УН је у Њујорку, али има канцеларије у Женеви – Швајцарска. Као дипломатски центар, са скоро универзалним представништвом држава, Женева је идеална локација за успешну међународну сарадњу. У Палати нација сваке године се одржавају хиљаде корисних састанака, од којих сваки на различите начине дотиче животе људи широм света. На овај начин окупља појединце, организације и нације како би осигурао бољу будућност за све.
Једна од његових активности поште је да обезбеди платформу за организације цивилног друштва да се састану, разговарају и дођу до разумевања о питањима која стварају сукобе и крше људска права. У ту сврху Савет УН за људска права одржава најмање три редовне седнице годишње, у периоду фебруар-март, јун-јул и септембар-октобар.
Обично су државе и њихове владе те које одлучују и практицирају сукобе, као и проналажење решења, улога цивилног друштва је често невидљива у таквом развоју. НВО организације неуморно раде на стварању услова који гурају међународне институције и државе да оставе по страни своје укоријењене ставове у сукобима и крену ка миру кроз процес давања и преузимања.
Веома добар пример таквог напора је конференција одржана 6th октобра 2022. у Женеви на 51st Седница Савета УН за људска права коју су организовале европске невладине организације, „Препознај иницијативу за помирење“ да унапреди циљ правде и мира који ће превладати између Јерменије и Азербејџана, на Јужном Кавказу и у целом свету.
На конференцији се није само расправљало о важности препознавања историјских кривих дела која су се десила у Хоџали- Нагорно-Карабах 1992. године, али и подстичу владе и лидере јавног мњења у обе земље да размотре примену механизама транзиционе правде у својој агенди за постконфликтну нормализацију.
Еминентни говорници из различитих европских организација за људска права, као што су Гиорги Татар, директор Будимпештанског центра МАП, Тхиерри Валле, директор ЦАП-Слобода савести, Антонио Станго, председник Италијанске федерације за људска права и Басхи Кураисхи, секретар На скупу се обратио генерал Европске муслиманске иницијативе за социјалну кохезију (ЕМИСЦО).
Главни говорник је била госпођа Мунира Субашић, предсједница Удружења Мајке Сребренице чија је животна прича и искуство из прве руке о масакрима босанских Муслимана дирнуло сваког учесника. Главни нагласци свих говорника били су да охрабре Јерменију да правилно призна масакр у Хоџалију и понуди јавно извињење својим жртвама, али су такође затражили од Азербејџана да отвори јавни простор за директан дијалог о овом питању између цивилног друштва две земље јер био би важан камен темељац за напоре за помирење.
Конференција је оценила чињеницу да су лидери Јерменије и Азербејџана недавно најавили своју спремност да „окрену страницу“ и започну „еру мира у региону“. Организатори сматрају да је време за снажно међународно посредовање, најпре на нивоу цивилног друштва, да се оконча некажњивост и ћутање, да се оствари правда за Хоџали, али и да се помогне заједницама у обе земље да превазиђу сенку трагедије кроз признање, дијалог, и коначно помирење. У оваквим страшним околностима, улога цивилног друштва постаје још виталнија, не само да предводи пут када су други путеви блатњави, већ и да донесе мир обема странама, и оштећенима и агресору.
У новијој историји има много примера успешног помирења, али можемо поменути два изузетна напора која су добро позната: а то су Јужноафричка комисија за истину и помирење и решавање сукоба у Руанди.
Након завршетка апартхејда у Јужној Африци, пред Нелсоном Манделом су била два избора. Да се упустимо у освету и освету или пружимо руку помирења онима који су починили огромне злочине над афричком већином. Влада националног јединства под великим Манделом је 1996. године основала Јужноафричку комисију за истину и помирење (ТРЦ) како би помогла у решавању онога што се догодило под апартхејдом.
За председника Комисије предложио је, великог хуманитарца, бискупа Дезмонда Тутуа. Тутуова идеја помирења била је да позове сведоке који су идентификовани као жртве грубих кршења људских права да дају изјаве о својим искуствима, а од неких је затражено да говоре на јавним расправама. Починиоци насиља такође могу да сведоче и траже амнестију од грађанског и кривичног гоњења. Многи су ТРЦ видели као кључну компоненту транзиције ка пуној и слободној демократији у Јужној Африци. Упркос неким недостацима, генерално се сматра да је био успешан.
Још један добар пример је решавање сукоба у Руанди, које се сматра моделом за помирење, 28 година након геноцида. Помирење је омогућило Руандима да затворе поглавље своје историје и напишу ново. Због тога је народ Руанде колективно одлучио да крене напријед и обнови своје друштво након геноцида 1994. године. Влада РПФ-а након геноцида наметнула је обрачун са врха, али је такође било на обичним Руандима да схвате како да наставе из дана у дан. Укратко, исповест као пут напред води ка помирењу.
У светлу све већих изазова који Европа и са којима се свет суочава, такве иницијативе су посебно важне за смањење ризика од ескалације конфликтних ситуација широм света, посебно у областима где постоје могућности за мирну трансформацију.
Будући да су конференцији присуствовали разни амбасадори, укључујући Јерменију и Азербејџан, као и представнике невладиних организација, медија и стручњака за решавање сукоба, верујемо да би се коалицији придружиле невладине организације и активисти са експертизом у области транзиционе правде, људских права и изградње мира јер тако, они не само да би проширили своју драгоцену експертизу и помогли у постизању циљева иницијативе „Препознајмо за помирење“, већ би били партнери у унапређењу свог племенитог циља правде и мира да превлада између Јерменије и Азербејџана.
Желели бисмо да завршимо до помињући да је наш Беч/Рим Иницијатива је прави начин да се крене напред и добије правда за жртве. Не морамо да понављамо грешке, већ учимо из достигнућа других, јер мир може доћи само ако сви радимо на томе.
