Управо смо имали прилику да интервјуишемо двојицу академика који раде на украјинском пројекту „Религија у пламену“, Ана Марија Басаури Зиузина и Лилија Пидгорна, пројекат описан у чланку “Русија уништава пре свега сопствене Цркве у Украјини".
ФУНТА: Која је сврха „Религије у пламену“ и шта очекујете од ње?
АМБЗ и ЛП: Главна сврха пројекта “Религија у пламену” је документовање руских ратних злочина над зградама посвећеним религији, као и против верских вођа различитих вероисповести. Да би се одговорни за ратне злочине привели правди, документовање и прикупљање доказа о злочинима је кључно. Имајући то у виду, наш тим сарађује са адвокатима и надамо се да ће подаци које прикупимо бити коришћени на украјинским и међународним судовима као доказ о ратним злочинима. Осим тако драматичних кршења међународног хуманитарног права попут убијања и киднаповања верског особља и уништавања верских објеката, документујемо и случајеве пљачке верских објеката и њиховог коришћења у војним циљевима, који су такође примери кршења закона од стране руских снага. Материјали које прикупимо могу се користити и у будућим студијама о утицају рата на верске заједнице Украјина, припремајући извештаје за домаће и међународне организације, и као доказ да Русија не напада само војне објекте како њихови званичници често изјављују.
Будући да смо група академика, који су свој живот посветили проучавању и подучавању о верској разноликости у Украјина, користићемо – и сада користимо – прикупљене материјале да едукујемо људе о штети коју овај рат наноси разним верским заједницама Украјине. Анализирамо прикупљене материјале и предлажемо начине како би Украјина након наше победе обновила свој богат верски живот.
ФУНТА: Зашто и како мислите да налази вашег пројекта помажу у утврђивању да је Руска Федерација крива за ратне злочине? Како утврђујете намеру када документујете нападе на верске објекте и особље?
АМБЗ и ЛП: Чврсто вјерујемо да документовање ратних злочина помаже да се осигура да сви људи одговорни за њих буду изведени пред лице правде, а правда за жртве и преживјеле злочина буде осигурана. Док документујемо сваки појединачни случај који се односи на оштећење и уништавање верских објеката, покушавамо да анализирамо врсту бомбардовања користећи све податке којима располажемо и прикупимо све доказе о намерним нападима. Иако званични резултати истраге о нападима на верске објекте још нису објављени, знамо за најмање 5 верских објеката који су били специјалне мете па их је руска војска намерно уништила. За утврђивање намерних напада анализирамо следеће факторе:
- сведочења очевидаца, објављена и прикупљена током сопствених теренских истраживања у Кијевској области. Оваква сведочанства доказују да је нпр. црква Светог Ђорђа у селу Заворичи (Кијевска област), историјско обележје КСИКС века, уништена 7. марта 2022. гађаном ватром.
- чињеница да је верски објекат гранатиран из митраљеза, посебно из непосредне близине. Ова чињеница доказује да је верски објекат био мета, а то је случај са храмом Свете Параскеве у селу Дружња (Кијевска област), где је из митраљеза гранатирана капела поред пута.
- чињеница да је изнутра испаљен верски објекат. То је случај са храмом Светог Димитрија Ростовског у Макариву (Кијевска област), где су паљене унутрашње иконе.
Желимо да истакнемо да сваки напад на верске објекте доводи до уништавања културног и духовног наслеђа и ограничавања верских слобода, што је забрањено међународним хуманитарним правом.
Намерно убијање и узимање талаца цивила сматра се тешким кршењем Женевских конвенција. За сада знамо за најмање 26 случајева када је верско особље убијено бомбама, пуцано из аутоматског оружја или киднаповано. Један од најпознатијих случајева хотимичног убиства свештеника је убиство о. Ростислав Дударенко 5. марта 2022. године у селу Јасногородка (Кијевска област). Према бројним сведочењима очевидаца, убили су га руски војници када су упадали у село, а ненаоружани о. Ростислав је подигао крст преко главе, покушавајући да им приђе.
Што се нас тиче, не можемо утврдити намјеру извршења кривичног дјела, то ради суд. Али адвокатима можемо пружити максималну информацију о конкретном случају, држећи се чињеница из поузданих извора и очевидаца, које могу послужити за доказивање ове намере.
ФУНТА: Шта бисте конкретно желели да европске државе ураде поводом ове ситуације? Како се зовеш?
АМБЗ и ЛП: Доживљавамо сталну помоћ и подршку европских земаља и неизмерно смо захвални на томе. А да бисмо успоставили правду, желели бисмо да европске државе, прво, задрже фокус на ратним злочинима које су починиле руске снаге у Украјини, да шире истините и на доказима засноване информације о својим кршењима међународног хуманитарног права.
Друго, да се залаже за санкције против руских верских личности које играју важну улогу у рату подржавајући га, позивајући на наставак непријатељстава, и често, користећи свој утицај на масе, подстичу их да учествују у рату обећавајући награду на небу. И позивамо европске земље да наставе да подржавају Украјину. Разумемо да временом постаје све теже то учинити, видимо жртву Европа чини да подржи Украјину и ми смо захвални на томе. Али понављаћемо изнова и изнова: Русија чини ратне злочине против вера у Украјини и потребна нам је сва ваша подршка да то зауставимо. Потребна нам је сва подршка у борби за слободу и демократију, јер је верска разноликост темељ демократског друштва.
