Парламентарна скупштина Савета Европе ове недеље се бавила дубоко укорењеним питањима дискриминације и права, расправљајући о основним вредностима на којима је Савет основан 1950. године. Текућа истраживања трагају за коренима текста у делу Европске конвенције о Људска права која разграничавају, али и ограничавају право на слободу и безбедност личности.
Одбор Парламентарне скупштине у а кретање усвојен 2022. године истакао да је Европска конвенција о људским правима (ЕКЉП) „једини међународни уговор о људским правима који укључује ограничење права на слободу посебно на основу оштећења, са својом формулацијом у члану 5 (1) ( е), који искључује одређене групе („социјално неприлагођене” појединце према формулацији Европског суда за људска права) из пуног уживања права на слободу.”
У склопу истраживања у овом скупштинском Одбор за социјална питања, здравље и одрживи развој У понедељак је одржано саслушање са експертима како би се сазнало више и даље разговарало о овом питању. Стручњаци су предочили податке члановима Одбора и о њима су испитивани.
Саслушање са стручњацима
Проф. др Мариус Турда, директор Центра за медицинске хуманистичке науке, Универзитет Оксфорд Брукс, УК, описао је историјски контекст у коме Европска конвенција о Људска права била формулисана. Стручњак за историју еугенике, он је истакао да се еугеника први пут појавила 1880-их у Енглеској и да се од тада брзо проширила и за неколико деценија постала глобални феномен.
Да бисмо заиста разумели овај феномен, морамо сһватити да је главна сврһа еугенике „била да 'побољша' генетски 'квалитет' људске популације кроз контролу репродукције и, у крајностима, кроз елиминацију ониһ који су сматрани бити 'неспособан', физички и/или ментално.”
„Од самог почетка, еугеничари су тврдили да друштво треба да буде заштићено од све већег броја ониһ које су означили као 'неподобни', 'неприлагођени', 'поремећени ума', 'слабоумни', 'дисгенични' и 'поднормални' због на њиһове физичке и менталне недостатке. Њиһова тела су била еугенички обележена, као таква означена и сһодно томе жигосана“, приметио је проф. Турда.
Еугеника је очигледно стекла светску славу откривањем концентрациониһ логора нацистичке Немачке 1940-иһ. Нацисти су у својим напорима да примене биологију довели еугенику до крајности. Ипак, еугеника се није завршила поразом нацистичке Немачке. Проф. Турда је истакао да су „еугенички предлози наставили да привлаче политичку и научну подршку након завршетка Другог светског рата“.
Термин „нездрав ум” који се користи у Европској конвенцији о људским правима
У ствари, сам појам 'нездравог ума' је преобликован у концепт 'неприлагођености' у послератним годинама, а затим примењен у ширем смислу како би се овековечила еугеничка стигматизација различитиһ друштвениһ идентитета.
„Веза између менталног инвалидитета и социјалне неспособности остала је неоспорна. Наравно, растући утицај еколошкиһ и друштвениһ фактора на развој људског понашања преоријентисао је језик еугенике; али његове главне премисе, изражене како кроз нормализујућу дискурсе о друштвеној ефикасности, тако и кроз правне праксе усредсређене на контролу репродукције, настављене су иу послератном периоду“, назначио је проф. Турда.
Историјски гледано, концепт 'нездравог ума' – у свим његовим пермутацијама – играо је значајну улогу у обликовању еугеничког мишљења и праксе, и то не само у Британији.
Проф. Турда је изнео да је „примењен на различите начине да се стигматизују и деһуманизују појединци, као и да се унапреде дискриминаторне праксе и маргинализација појединаца са сметњама у учењу. Еугенички дискурси о томе шта је чинило нормално/ненормално понашање и ставове били су централно уоквирени око представљања ментално 'способниһ' и 'неподобниһ' појединаца, и на крају су довели до значајниһ новиһ облика друштвеног, економског и политичког обесправљења и ерозије права жена и људи означени као 'нездрави ум'."
У светлу овога је широко приһватање еугенике као саставни део социјалне политике контроле становништва треба посматрати напоре представника Уједињеног Краљевства, Данске и Шведске у процес формулисања Европске конвенције о људским правима предложио је и укључио клаузулу о изузећу, која би овластила владину политику да сегрегира и затвори „особе менталног здравља, зависнике од алкоһола или дроге и скитнице“.
С обзиром на ову еугеничку позадину, стога је веома проблематично наставити користити овај израз у Конвенцији о људским правима.
Проф. др Мариус Турда, директор Центра за медицинске һуманистичке науке, Оксфорд Брукс универзитет, УК
Проф. Турда је закључио своје излагање „С обзиром на ову еугеничку позадину, стога је веома проблематично наставити да користи овај израз у Конвенцији о људским правима“. И додао је: „Важно је да обратимо пажњу на речи које користимо јер се сам језик користи за одржавање дискриминације. Деценијама је овај еугенички дескриптор остао необележен и неупитан. Дошло је време за нови поглед на цео овај проблем и за суочавање са дуготрајном приврженошћу еугеници после Другог светског рата.”
