Нова студија тима истраживача из Немачке, Велике Британије и Канаде открила је да су алге које расту испод морског леда на Арктику „тешко контаминиране“ микропластиком, што представља претњу за људе у ланцу исхране, преноси УПИ.
Густе алге познате као Мелосира арцтица садржавале су у просеку 31,000 микропластичних честица по кубном метру, око 10 пута више од концентрације у амбијенталној води, открили су истраживачи, а цитира БТА. Према њиховим речима, просек се кретао око 19,000, што значи да су неке грудве можда имале и до 50,000 микропластичних честица по кубном метру.
Истраживање је спроведено у Хелмхолц центру за поларна и морска истраживања на Институту Алфред Вегенер, на основу узорака прикупљених током експедиције са истраживачким бродом Поларстерн 2021. Резултати рада међународног тима објављени су у петак у часопис ”Енвиронментал Сциенце анд Тецхнологи”.
„Филаментне алге имају љигаву, лепљиву текстуру, тако да потенцијално покупе микропластику из атмосферског таложења у мору, из саме морске воде, из околног леда и из било ког другог извора кроз који прођу“, рекао је Деони Аллен са Универзитета у Кентерберију. саопштење за медије. и Универзитет у Бирмингему, који је део истраживачког тима.
Рибе, као што је бакалар, хране се алгама и заузврат је конзумирају друге животиње, укључујући људе, преносећи тако „разноврсну пластику“ укључујући полиетилен, полиестер, полипропилен, најлон и акрил, који се затим налазе у људским телима.
„Људи на Арктику посебно зависе од морске мреже хране за снабдевање протеинима, на пример кроз лов или риболов“, каже биолог Мелани Бергман, која је водила студију. „То значи да су и они изложени ефектима микропластике и њених хемикалија. „Микропластика је већ пронађена у људским цревима, крви, венама, плућима, плаценти и мајчином млеку и може изазвати запаљенске реакције, али свеукупне последице су до сада углавном биле неистражене“, објашњава Бергман.
Групе мртвих алги такође преносе микропластику посебно брзо у дубоко море, што објашњава високе концентрације микропластике у седименту - још један кључни налаз нове студије. Алге брзо расту под морским ледом током пролећних и летњих месеци и тамо формирају метар дуге ланце ћелија које се претварају у грудве када ћелије умру. У року од једног дана могу потонути хиљаде метара на дно дубоких морских вода. „Коначно смо пронашли уверљиво објашњење зашто увек меримо највеће количине микропластике у дубокоморским седиментима“, каже Бергман. Она је додала да истраживања показују да је смањење производње пластике најефикаснији начин за смањење ове врсте загађења.
„Зато би ово дефинитивно требало да буде приоритет у глобалном споразуму о пластици о коме се преговара“, рекао је Бергман. Она ће присуствовати следећој рунди преговора о изради споразума УН за смањење загађења пластиком. Преговори би требало да почну у Паризу крајем маја.
Фотографија Еллие Бургин:
