Верска слобода / Слобода вероисповести или уверења /
Добро јутро свима.
Поздрављам и захваљујем „Помоћ Цркви у невољи“ на изванредном раду који је обавила од 1947. године и на великој услузи коју пружа институцијама, медијима и јавном мњењу објављивањем Извештаја о верским слободама.
Верска слобода је природно право и претходи свакој правној формулацији јер је записана у срцу човека.
То је право прокламовано Универзалном декларацијом о људским правима, али се, нажалост, још увек гази у превише нација света и, пречесто, готово потпуно равнодушно.
Тако се дешава да толико мушкараца, жена и деце не само да мора да трпи бол због тога што им је ускраћено право на исповедање вере, већ и понижење заборава. А то је двоструко неприхватљиво јер је ћутање о ускраћивању верске слободе исто што и саучесништво у томе. Не намеравамо ово да урадимо.
Свачија је дужност да бранимо верске слободе, али да бисмо извршили ову обавезу потребно је познавати податке и бројке, дубоко разумети сценарио по коме се крећемо, имати у очима и у срцу приче оних који страдају. злостављање, прогон, насиље.
Ово сам видео у очима Марије Џозеф и Џанаде Маркус, две веома младе нигеријске хришћанке које су биле жртве жестине терориста Боко Харама. Упознала сам их на Дан жена и остала без даха од њихове храбрости, снаге и достојанства. Био је то сусрет који нећу заборавити и оставио ми је сјајне лекције.
Због тога је Извештај АЦН-а толико вредан јер не даје апстрактне анализе или расуђивања, већ улази у суштину прогона и дискриминације, у срце жртава, њихове историје и њихових живота.
То је помало као водич за цртање тока акције. Једна од њих је врло јасна: верска слобода није другоразредно право, није слобода која долази после других или се чак може заборавити у корист самопроглашених нових слобода или права.
Слично, не можемо заборавити још један феномен који погађа развијенија друштва. Папа Фрања нас је упозорио на опасност од учтивог прогона, прерушеног у културу, модерност и напредак, који у име погрешно схваћеног концепта инклузије ограничава могућност верника да изразе своја уверења у сфери друштвеног живота.
То је анализа коју делим јер је дубоко погрешно мислити да се, да би се дочекао други, мора порећи свој идентитет, укључујући и верски идентитет. Само ако сте свесни ко сте, можете да водите дијалог са другим, да га поштујете, познајете у дубину и из тог дијалога извлачите богаћење.
Али не смемо, наравно, заборавити први тип прогона, материјални прогон који погађа многе народе широм света, реалност на коју морамо отворити очи и деловати сада, без губљења времена. То је оно што влада намерава и почела је да ради, почевши од позива на преко 10 милиона евра за финансирање интервенција у корист прогоњених хришћанских мањина, од Сирије до Ирака, од Нигерије до Пакистана. Први корак који ће уследити многи други.
Папа Бенедикт КСВИ подсетио је да је верска слобода суштинско добро које спада у срж људских права, оних универзалних и природних права која људско право никада не може порећи и која захтевају највећу посвећеност свих, нико није искључен.
Италија може и мора да буде пример. Италија намерава да пружи пример на европском и међународном нивоу. Ово је једна од наших многих мисија.
Хвала свима и добар рад.
