У људском свету, браћа и сестре често одрастају под истим кровом и деле посебну везу током свог живота. Али шта је са псима? Да ли су четвороношци у стању да препознају своје рођаке од којих су раздвојени неколико дана након рођења?
Да ли пси осећају урођену везу са својом браћом и сестрама?
Иако не постоје конкретни докази који би сугерисали да пси сестре могу препознати једни друге касније у животу, Стивен Р. Линдзи, аутор књиге „Приручник за примењено понашање и обуку паса и мачака“, сугерише да то заправо није немогуће. Према Линдзију, није искључено да четвороножни може да препозна своје родитеље, браћу и сестре, чак и људе са којима је комуницирао у првим месецима свог живота, а затим их није видео годинама. Све то под условом да су били заједно у критичној фази социјализације – између треће и 16. недеље његовог живота.
Иако звучи логично, постоје изузеци од ове теорије. Штенци који су раздвојени пре навршених 16 недеља вероватно се неће препознати касније у животу ако се не сретну првих шест или седам година након тога, кажу стручњаци.
Псећи нос памти
Могуће је да пас препозна брата или сестру по мирису, пише Амерички кинолошки клуб. Чуло мириса наших кућних љубимаца је 10,000 до 100,000 пута боље од оног код људи, па је можда ова јединствена способност та која омогућава нашим крзненим сапутницима да открију другова у леглу које нису видели или срели годинама.
Да ли заједничка ДНК игра улогу?
Као и код људи, рођаци у свету паса деле сличну ДНК, и могуће је да овај фактор спречава (у неким случајевима) животињу да се пари са братом или сестром. Према теоретичарима еволуције, сва жива бића су урођено програмирана да се понашају на такав начин да обезбеде опстанак и пренос нашег генетског материјала на следећу генерацију. Стога ће појединци свих врста прво бринути о својим крвним сродницима. Што заузврат сугерише да нељудске врсте не само да препознају, већ преферирају и помажу чланове своје породице.
Код паса је ова теорија мало компликованија за примену. Јер да би своју браћу и сестре више волели од других, прво их морају препознати.
Постоје ли знаци да је пас препознао своје рођаке у случајном сусрету?
Ако ваш пас случајно (или уз вашу помоћ) наиђе на рођака и препозна га, можда ће провести више времена њушећи га. Иако нису универзални за све четвороношце, неки од знакова да је четвороножац препознао своје рођаке могу укључивати разиграно гуркање, њушкање њушке и уста, кружење, пријатељски говор тела и позиве на игру, махање репом.
Код неких паса се примећује другачије понашање ако препознају брата или сестру, као и при сусрету са родитељем (мајком или оцем) – могу да се „заледе“ у месту, да остану непомични и да задишу за ваздух.
Међутим, истина је да нико са сигурношћу не зна да ли пас препознаје другог четвороножног пријатеља као свог брата или сестру. Можда ћемо једног дана моћи да сазнамо да ли наш љубимац заиста осећа крвну везу коју има са другом животињом. Али док се то не догоди, можемо само да нагађамо.
Фотографија Блуе Бирд: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/унрецогнизабле-воман-валкинг-догс-он-леасхес-ин-цоунтрисиде-7210754/
