Налет вјерске мржње / У посљедње вријеме, свијет је свједок забрињавајућег пораста предумишљаја и јавних дјела вјерске мржње, посебно скрнављења Часног Кур'ана у појединим европским и другим земљама. Током педесет треће седнице Савета за људска права, Назила Ганеа, специјални известилац за слободу вероисповести или уверења, одржала је снажан говор позивајући међународну заједницу да се суочи са нетолеранцијом, дискриминацијом и насиљем на основу вере или уверења.
Покушаћу да се удубим у кључне тачке истакнуте у Ганеином говору, наглашавајући значај недискриминације, придржавања међународних оквира људских права и хитне потребе за неговањем толеранције у нашим друштвима. (Цео видео са транскриптом можете погледати испод).
Промовисање недискриминације и једнакости:
Према речима Назиле Ганеа, специјалног известиоца за слободу вероисповести или уверења, неопходно је обезбедити да ниједан појединац не буде изложен дискриминацији од стране било које државе, институције, групе особа или појединаца на основу њихове вере или уверења.
Неуморни напори Посебних процедура и Координационог одбора се врте око неговања разумевања, коегзистенције, недискриминације и једнакости за све појединце, гарантујући њихово право да уживају основне слободе и људска права без предрасуда или пристрасности.
Манифестације верске мржње и нетрпељивости:
Ганеа наглашава чињеницу да се верска нетолеранција и мржња манифестују на различите начине широм света. Како је лепо рекла,
„Нетолеранција и дискриминација заснована на вери или уверењу доживљавају се на бројне начине, превазилазећи географске границе. То укључује разликовање, искључивање, ограничавање или показивање преференција на основу религије или уверења.”
Ови акти не само да ометају једнако уживање људских права, већ и доприносе одржавању друштвених подела и тензија, нарушавајући саму суштину хармоничног суживота, који повремено (читаоци треба да буду свесни) подстичу владине агенције у Европи за пример у Белгија, Француска, Мађарске, Немачке и др.
Ескалација јавних чинова нетолеранције:
Јавни акти нетолеранције били су сведоци алармантног пораста, посебно у временима политичких тензија. Ганеа скреће пажњу на политичке мотиве који стоје иза ових оркестрираних приказа нетолеранције, наводећи,
„Политички мотиви и циљеви иза ових пројектованих јавних испољавања нетолеранције откривају њихову праву природу: инструментализацију религије и веровања за пропагирање мржње.
Према Ганеи, кључно је недвосмислено осудити таква дела, без обзира на њихово порекло или одговорне појединце, како би се очувала толеранција, уљудност и поштовање права свих.
Поново потврђујући посвећеност оквирима људских права:
Ганеа наглашава виталну важност подржавања међународних оквира људских права и јачања посвећености борби против нетолеранције и насиља заснованог на вери или уверењу. Она тврди: „Реакције националних власти на ове акте, као и на инциденте у вези са њима, треба да буду у складу са међународним правом о људским правима. Неговање мрежа сарадње, омогућавање конструктивних акција и промовисање међуверског дијалога могу створити окружење које негује верску толеранцију, мир и поштовање.
Заштита слободе изражавања и борба против говора мржње:
Слобода вероисповести или уверења и слобода изражавања су дубоко повезане, каже она у саопштењу, омогућавајући појединцима да изразе своје мишљење против нетолеранције и непријатељства. Ганеа с правом истиче: „Слобода изражавања је кључна у борби против негативних стереотипа, представљању алтернативних гледишта и неговању атмосфере поштовања и разумевања међу различитим заједницама. Иако међународно право забрањује заговарање мржње која подстиче дискриминација или насиља, од виталног је значаја да се сваку ситуацију процени контекстуално, обезбеђујући фер и свеобухватну анализу која указује на изјаву дату на Ургентној дебати током 53. Савета за људска права.
Улога лидера и заједница:
Ганеа истиче кључну улогу политичких, верских лидера и лидера цивилног друштва у борби против нетолеранције и промовисању различитости и инклузије. Ови лидери имају моћ да недвосмислено осуде акте мржње и негују разумевање међу заједницама. Као што Ганеа одлучно каже, „Ми стојимо уједињени против оних који намерно искоришћавају тензије или циљају појединце на основу њихове религије или уверења.“
Закључак:
Суочавање са растућом плимом дела подстакнутих верском мржњом захтева уједињене напоре за промовисање недискриминације, толеранције и разумевања. Подржавање међународних оквира људских права, без игнорисања који се дешавају у Европи, недвосмислена осуда дела нетолеранције, неговање дијалога и заштита слободе изражавања су витални кораци у изградњи инклузивних и хармоничних друштава.
Одбацивањем оних који искоришћавају верске тензије и циљају појединце на основу њихових уверења, можемо тежити ка свету у коме појединци могу слободно да практикују своју религију или пригрле своја изабрана уверења, безбедни од дискриминације и насиља. Као што Назила Ганеа прикладно потврђује,
„Наши одговори на ове акте морају бити чврсто утемељени у оквиру међународног права о људским правима.
Назила Ганеа, СР УН на ФорБ-у, 53. заседање Савета УН за људска права
Комплетну изјаву можете прочитати у овом документу:
