Александар Солдатов, „Новаја газета”
Поводом посете папиног специјалног изасланика Москви и Кијеву
Према званичним извештајима, садржај разговора италијанског кардинала Матеа Зупија у Москви 28-28. јуна укључивао је „хуманитарна питања“. Због тога је, после дуго очекиваног сусрета са Јуријем Ушаковим, помоћником руског председника за међународне послове, специјални изасланик папе посетио омбудсмана за децу Марију Лвову-Белову. Како се наводи на званичном сајту Ватикана, у фокусу разговора било је „питање преко 19,000 украјинске деце која су завршила у Русији“ – питање о којем је председник Зеленски тражио помоћ од Свете столице током аудијенције код папе Фрање у мају ове године. .
Многа од ове деце изгубила су контакт са родитељима јер су одвођена у дечје кампове, а нека су завршила у руским хранитељским породицама. Сама Лвова-Белова усвојила је тинејџера Филипа из Мариупоља, убрзо након чега се појавила чувена наредба Међународног кривичног суда.
Према речима Путиновог портпарола Дмитрија Пескова, Џупи није постигао конкретне договоре у Москви, али има разлога за наставак дијалога.
Вреди напоменути да је посета папског легата Москви била на празник оснивача Римокатоличке цркве, апостола Петра и Павла, који римокатолици славе као „Папин дан“. Можда у овоме има неке симболике...
Не ултиматум, већ преговарачка позиција
Ватикан традиционално не говори о детаљима када је реч о покушајима да се ангажује у помирењу зараћених држава или народа. Ватиканска дипломатија има репутацију једне од најтајновитијих и најмистериознијих, још више у доба када искусни језуита заузима папски трон. Оно што је познато јесте да Фрањин „мировни план“, за разлику од других сличних иницијатива, не укључује захтев за прекид ватре као предуслов за преговоре. Оно што се са руске или украјинске стране обично тумачи као „ултиматум“, у Ватикану се види као „преговарачке позиције“ са којих се иде ка компромису.
Можда се у Москви на овај приступ сада гледа повољније него у Кијеву. Заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко је 19. јуна изјавио: „Ми ценимо уравнотежену позицију Ватикана.
Иако је Џупијева посета Кијеву 5-6. јуна била на вишем нивоу (примио га је председник Зеленски), украјинске елите и друштво су скептични према напорима Ватикана.
Многи Украјинци су увређени Фрањиним речима, које виде као остатак његовог „левог” латиноамеричког искуства (пре него што је изабран за папу, служио је у Аргентини).
Али, на пример, Леонид Севастјанов, шеф Светске уније старовераца, који је у сталном контакту са папом Фрањом и којег је он именовао за „амбасадора мира“, сигуран је да ће у условима беспомоћности великих међународних институција, само Ватикан може да обезбеди неопходне услове и формат за почетак преговора. Према његовим информацијама, захваљујући Џупијевој мисији почеле су да се обликују контуре преговарачких група. С тим у вези, треба напоменути да, за разлику од шефова Министарства спољних послова, Јуриј Ушаков не подлеже западним санкцијама.
Сам Севастјанов је био приморан да оде у полицију уместо састанка са кардиналом заказаног за 28. јун, где је одведен да сведочи о „сарадњи са Ватиканом“. Староверски вођа инсистира на томе да не сарађује са Ватиканом, већ лично комуницира са папом као особом која свету даје наду у помирење, заобилазећи било какве државне институције.
Шанса за Руску православну цркву
Контакти са Ватиканом су важно (ако не и једино) средство за обнављање међународног легитимитета Московске патријаршије, која је скоро уништена после 24. фебруара 2022. Ватикан је тога свестан – и црквени део Зупијеве посете Москви била шаренија од световне.
Кардинал се зауставио у Апостолској нунцијатури (амбасада Ватикана), а у раним јутарњим сатима 28. јуна отишао је до чудотворне Владимирске иконе Мајке Божије, изложене у храму у Третјаковској галерији („Свети Никола“ у Толмачу). ). Раније је Рубљовска икона Мајке Божије такође периодично преносила у исту цркву, која даје музејске просторије, али је сада завршила у несигурним условима храма Христа Спаситеља. Кардинал Зупи мудро није отишао тамо.
Према речима настојатеља храма „Св. Николе” није ни приметио кардиналову посету – дошао је у храм без икакве помпе и у цивилу.
Митрополит Антоније (Севрјук), шеф Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, долетео је 16. јуна у Рим да припреми сусрет Џупија и Патријарха Кирила. Он је о дневном реду састанка разговарао не само са папом Фрањом и државним секретаром Свете столице, већ и са заједницом „Св. Егидије“, чији су представници пратили кард. Џупи у Даниловски манастир, где их је 29. јуна примио Његова Светост Патријарх Кирил.
Леонид Севастјанов позива руководство Руске православне цркве да цени наклоност Фрање: „Садашњи папа је лојалан, али не знамо ко ће бити следећи. Ако Московска патријаршија не буде стављена у потпуну изолацију, мораће да прихвати идеју о папској посети Русији – макар и само у транзиту. На пример, разговара се о варијанти да се Кирил и Фрања сретну на аеродрому где ће папски авион слетети ради допуне горива почетком септембра на путу за Монголију. Управо су се на аеродрому – у Хавани – први пут у историји састали поглавари Руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
Наравно, Руска православна црква има своје турбо-радикале који се декларишу потпуно изоловани од Запада, попут „егзарха Африке“ Леонида (Горбачова), који тврди: „Русији није потребан никакав папа… Ми имамо мајку – домовина!"
Међутим, такав став је у јасној супротности са патријархалним ставом. „У садашњим условима, које обележавају многи ризици и многе опасности – рекао је он на састанку са кард. Џупи, – [наше] цркве могу заједно да раде на спречавању негативног развоја политичких прилика и служењу мира.
Међутим, патријархова реторика током састанка у Даниловском манастиру подсећа на „језик двоструких стандарда“.
С једне стране, Кирил је узвикнуо: „Страдање украјинског и руског народа дубоко боли моје срце!“ – и навео да велики део његове конгрегације живи у Украјини. С друге стране, у последњих шеснаест месеци ниједном није изразио саучешће Украјинцима. Патр. Кирил је уверио Дзупија да „...у свим нашим црквама узносимо посебне, непрекидне молитве за мир у Украјини. Само дан раније, међутим, Цариградска патријаршија је вратила московског свештеника Јоана Коваља, чија се „кривица“ сводила на то што је реч „победа“ замењена речју „мир“ у патријаршијској молитви.
Међутим, кардинал је позвао патријарха да посети Болоњу и Рим – после почетка Специјалне војне операције, поглавар Руске православне цркве је био у само једној иностраној посети Белорусији.
Пре Џупијеве посете Москви, папа Фрања је радио и на украјинском питању. У Ватикану је примио председнике Бразила Луиза Инасија Лулу да Силву и председника Кубе Мигела Дијаса Канела Бермудеса. Обојица имају позиве да посете Москву, али су у контакту са западним лидерима и нуде сопствене опције за окончање Специјалне војне операције (СМО). Упркос поодмаклим годинама, Фрањо показује изузетну дипломатску прилагодљивост и склон је промени тактике. Његова почетна „једнака дистанца“ од страна у сукобу замењена је колебањима која се доживљавају или као „промосковска“ или „проукрајинска“.
Данас избегава грешке првих месеци СМО и креће путем изградње међународне хуманитарне коалиције. Ко зна, можда ће управо „хуманитарне” ноте чути лидери који су постали таоци неостварених геополитичких фантазија.
Препорука
Цард. Матео Марија Зупи има шездесет шест година, рођен је у Риму и дипломирао је на Папском латеранском универзитету. Постао је свештеник са двадесет пет година и служио је у римској надбискупији. Од осамдесетих година прошлог века блиско сарађује са заједницом „Св. Егидије“, која извршава деликатна наређења Свете Столице за решавање међународних сукоба. Био је један од четири посредника у преговорима између ривалских фракција у Мозамбику који су постигли мир и окончали грађански рат у земљи 1980. Такође је учествовао у преговорима између курдских побуњеника и турске владе и између баскијских сепаратиста и шпанске владе. Папа Бенедикт КСВИ је 1992. јануара 31. именовао Зупија за помоћног бискупа Римске бискупије. Папа Фрања га је 2012. октобра 27. именовао надбискупом Болоње. Зупи је 2015. постао кардинал, а у мају ове године предводио је италијанску римокатоличку бискупску конференцију. У мају ове године Фрања га је именовао за свог специјалног представника за мирно решавање сукоба у Украјини.
