Истраживање ОЕЦД-а – Најновија анкета разматра како европске економије реагују на негативне екстерне шокове, као и изазове са којима се Европа суочава.
Европски економски опоравак поремећен је руским агресивним ратом против Украјине, који је подигао цене енергије и хране и обуздао опоравак након пандемије. Док су координисане и правовремене политичке акције помогле да се избегне озбиљан пад, краткорочни изгледи остају замагљени неизвесношћу, наводи се у новом извештају ОЕЦД-а.
Најновији ОЕЦД Економски преглед Европске уније и еврозоне сагледава како европске економије реагују на негативне екстерне шокове, као и на изазове са којима се суочавају Европа напредовати. Раст пројеката из Анкете ће се постепено повећавати, са 0.9% у 2023. на 1.5% у 2024. години, при чему се очекује да ће се инфлација смањити на 5.8% у 2023. и 3.2% у 2024. години, али ће остати изнад циља Европске централне банке од 2%.
Финансијске рањивости
С обзиром на широку и упорну инфлацију, монетарна и фискална политика треба да делују у синергији како би се трајно смањили инфлаторни притисци, наводи се у Анкети. Смањење инфлације ће захтевати наставак рестриктивне монетарне политике, као и веће напоре да се обезбеди да фискална политика постане боље циљана и одрживија.
Истраживање препознаје да су финансијске рањивости значајне, посебно у земљама са високим нивоом приватног дуга и високим уделом варијабилних хипотека. Власти треба да користе макропруденцијалну политику и друге циљане инструменте за решавање ризика финансијског сектора, по потреби. Фискална одрживост треба да буде заснована на добро постављеним приоритетима, ефикаснијој јавној потрошњи и подржана побољшаним економским управљањем, посебно јачом усклађеношћу са фискалним правилима. Они би требало да се поново фокусирају на одрживост дуга и вишегодишње планове расхода како би се осигурала контрацикличнија фискална политика и силазни пут ка разборитијим нивоима дуга.
Јаче јединствено тржиште
Истраживање ОЕЦД-а каже да јаче и дубље јединствено тржиште може помоћи Европи да подстакне раст и иновације уз подстицање структурних промена. Приоритети треба да укључе обновљене напоре да се обезбеде једнаки услови, кроз доследан и равномерно примењен оквир државне помоћи, као и преусмеравање ресурса ЕУ ка подршци зеленом истраживању и развоју, иновацијама и подршци у раној фази. Потребно је даље усклађивање националних прописа и њихово усклађивање са правилима ЕУ за дигиталне услуге, циркуларну економију и грађевински прописи, уз континуирану координацију националних напора у борби против корупције и превара.
Убрзавање климатске транзиције
Постизање циљева климатских промена – посебно циља нула до 2050. године – захтеваће убрзање смањења емисија. Потребно је више акција у свим секторима, али посебно у секторима који нису обухваћени трговином емисијама, посебно у пољопривреди, зградарству и транспорту. Смањење емисија у овим секторима ће се ослањати на регулаторне мере и постепено усклађивање и подизање цена угљеника.
Важан елемент зелене транзиције је приступачна и сигурна енергија, која захтева више интегрисаних тржишта електричне енергије. Дубља тржишта капитала могла би да подрже развој нових чистих технологија, док ће побољшање мобилности радне снаге и вештина помоћи да се смање трошкови транзиције.
Погледајте преглед анкете ОЕЦД-а са кључним налазима и графиконима (ова веза може бити укључена у медијске чланке).
ОЕЦД, који ради са преко 100 земаља, је глобални политички форум који промовише политике за очување индивидуалне слободе и побољшање економског и социјалног благостања људи широм света.
