Бум! Ево га (опет), ова узнемирујућа гомила наоружана тољагама. Паљење бакљи, махање вилама, подржавање напретка као што конопац подржава обешеног човека. Сетимо се, већ је нанела јад Галилеју и редовно је, пуну мржње и незнања, видимо у Симпсоновима како напада све што личи на разум. Од прошли пут, можемо рећи да нам није недостајала. Упамтите, то су биле варварске праксе које се нису могле ревидирати (и опет!) у интересу добробити животиња, а да се не назову исламофобичним, или нешто слично. Али, рећи ћете ми, ови људи могу да кажу шта мисле! То је њихово право! ОК, нема потребе да ме убеђујеш у то. Останимо на питању права говорећи о праву на образовање јер је јасно да ће неки од ових страшних шаљивџија направити следећи корак паљењем школа. И, уз ризик да вам изгледам помало ратоборно, ја то видим као објаву рата. Против кога? Ти, ја, ми. Коначно, наше друштво у целини од тада је прогласило своју лабораторију и своје омиљено предсобље: школу. Али, можда идем мало далеко с обзиром да се чак и обезглављивање учитеља, ових дана, са мало лексикона жртве, ставља у перспективу.
Суочени са овом живахном и угледном гомилом, прво затекнемо оне запањене, да не кажем наивне. Заиста нису видели НИШТА. Али да, чудан неидентификовани летећи објекат који се ретроградно укрућује. „Где се ушуњао? Нема сумње да је ушао док смо разговарали о полу анђела? У сваком случају, сада је све чешће, у дневним собама у којима се дозвољава размишљање, да се гледа у чело него на задња врата.
Поред тога имате фашисте. Могли бисмо и без њих. Нарочито када покушавају да буду другари. Шта год да је тема, са њихове тачке гледишта, све туче су добре све док могу да једу вео и ђелабу. Оно што им смета није то што се, на пример, крше женска права, не. То је зато што млади тамнокоси прегласно слушају музику и недозвољени мирис Рас ел-ханута лебди у ваздуху. "Зато што је у моје време мирисало на мајоран и могу вам рећи да је Хугуетте била слатка!"
У позадини (јер им је тренутно јако досадно...) стоје браниоци добра. Они којима су жртве увек потребне за спас да би нашли место на правој страни морала. Па да, за њих то боли. Били су на ивици да се у историјским књигама појаве као борци отпора нашој фашистичкој држави. Нема среће. Не само да њихови омиљени инструменти/жртве демонстрирају против добра (очигледно, нису били превише вољни да мешају толеранцију и хомосексуалност у истој реченици), већ, ПОРЕД тога – видећете, то је урнебесно – они то раде заједно са веома кавкаским конзервативцима који се у прошлости већ прилично побунио против права на абортус и друге лепе ствари. Зауставите машине, заједнички живот није у моди. Мржња заједно је бржа и пре свега ефикаснија. У сваком случају, лакше помирује квамис и сомот и то је налаз!
Занемаримо оне којима је свеједно (превише их је) и, у ћошку, подељени, наћи ћете секуларисте, оне праве... уједињене као бивша Југославија. Не терајте ме да говорим лоше о њима, ја сам један од њих! Али, истина је да се мора рећи да између наивних људи који се крећу као клинци којима се изнуђују торбе, фашиста који турпијају зубе бајонетима, врлих који мазе свој нарцис у ћошку, несвесних људи који бацају хлеб патке и секуларни људи који увек под микроскопом гледају воз који иде право на њих, пожелиш да залупиш вратима.
„Али, овај текст је прошао, шта још хоћете?“ Да, признајем, текст је прошао и радујем се што малишани, свих порекла (видим да долазите, паметњаковићи), могу да чују у школи оно што се код куће не каже увек. „Мушкарац нема ауторитет над женама“, „Хомосексуалност је нормална“, „Када није, није“, бирајте, има их на претек. Слушајте то и пре свега стекните вештине у складу са тим. Уз сво дужно поштовање према горљивим браниоцима свете привилегије родитеља да се баве овим питањима – док све остало наплаћују школској мазги – у корист веће једнакости је да се ово знање мора поштено предавати. Једнакост за свакога да има користи од истих релационих кодова у свом приступу и себи и другима. Никакав диференцијализам, чак и обавијен велом светости, не би могао да послужи као одскочна даска ка стварању грађана другог реда, грађана којима нису дате сопствене инструкције, упутства неопходна за цео живот у Компанији. Штавише, има ли бољег начина да се створе гета него да се преношење таквих друштвених вредности препусти дискрецији породичних јединица. Ови принципи се не тичу искључиво ових ћелија већ читавог организма, ако жели да буде одржив и сви су заједнички имениоци који далеко превазилазе интересе егоцентричних партикуларизама.
Да, ЕВРАС је подржан. Добро одиграни момци. Да пошаљемо завршне кредите? Не. Ово би занемарило основни проблем. Јер, ако је заиста сачуван текст који ништа није требало да спречи – бре! – млака је данашња мобилизација да се осуде невероватне и насилне реакције које ће то изазвати. Овде смо одахнули, задовољни што смо одбранили оно што није било ништа друго до очигледно. Шампањац, дакле. Доста је било наивности. Сматрати овај исход победом било би као веровати да је Драјфусова афера довољна да победи антисемитизам. Није ли време да се ствари именују уместо да их се увек изнова плаше? Шта је ово вест ако не снимак растућег проблема, сложени портрет идентитетског беса и религиозног ентузијазма који напредују руку под руку, врата која једни отварају и поштовања других? други. Нетрпељивост, од које сви дрхтимо да нас оптужују, смрдљиви лакеј који дискредитује и осуђује оне који су за њу оптужени, ту је. Једном истакнути, немојмо стати на томе и не плашимо се (посебно!) да га именујемо.
Докле ћемо се још, осећајући се више кривице него кривице, играти меких стомака, спуштати главе и гледати у ципеле? Први корак је био семантички и инфилтрирао се у све секторе, посебно институционалне. Следећи ће користити институције да наметну диференцијализам који је неспутан јер је легалан. Хајде да престанемо да хранимо крокодила, попуштамо, размишљамо да смиримо овај парни ваљак.
Хајде да радимо боље него да се бранимо, хајде да делујемо! Уложимо солидарно у земљу. Скоро да није прекасно да се успостави строга неутралност у јавним службама и пренесу младима знање и укус овог блага извученог из мрачњаштва по цену толиког труда: секуларизма. Секуларизам који треба да буде укључен у наш Устав. Одмах!
Дошло је време да се ујединимо и изађемо из шуме. Будите сигурни, да не спалите школе, не. Да их инвестира.
Оригинално објављено у Алмоуватин.цом
