Филмски фестивал под називом „Одавање почасти женама животној слободи“ организован је на тргу Уједињених нација у Њујорку 14. септембра од стране Емповер Вомен Медиа организације и стопФемициде у знак сећања на смрт Махсе Амини годину дана касније и иранске побуне за једнакост, правду и људско достојанство.
Фестивал је почео церемонијом комеморације и преподневном сесијом са говорницима и стручњацима на високом нивоу како би се истакли жене и мушкарци који су изгубили животе у протестима у Ирану 2022. године, углавном др Соусан Абадиан, аутор и генеративна културна обнова, др Ардешир Бадакнија, а лекар, аутор и уметник, Уриел Епштејн (извршни директор иницијативе за обнову демократије), Иасмин Греен (извршни директор Јигав), Патрициа Карам (виша политичка саветница у Фреедом Хоусе), Схеила Катз (извршни директор Националног савета јеврејских жена), Навид Мохебби (директор политике у НУФДИ), пречасни Џони Мур (председница Конгреса хришћанских вођа), Сузан Носел (извршни директор ПЕН Америке), Миријам Овиси (поверилац Фондације Овиси), Фарах Пандит (први специјални представник за муслиманске заједнице у САД) Стејт департмент) и др Џаваид Рехман (специјални известилац УН за стање људских права у Исламској Републици Иран).
У поподневној сесији учествовали су филмски ствараоци који су покривали питање кршења права жена у Ирану, али и на Блиском истоку и у Јужној Азији, након чега је уследила дискусија уз присуство Лизе Дафтари (главни уредник Тхе Фореигн Деск) и Марјан Кеипоур Греенблатт (оснивач и директорка Алијансе за права свих мањина) коју је модерирала Ширин Табер, оснивачица и извршна директорка Емповер Вомен Медиа.
Манел Мсалми, председник Европске асоцијације за одбрану мањина, стручњак за мањине и иран дао је завршну реч филмског фестивала. Она је истакла чињеницу да у Ирану постоји стална репресија над Иранкама, укључујући Курдске, Арапке, Балуџије, Азербејџанке, као и верске мањине, углавном Бахајке. Те жене се суочавају са различитим облицима дискриминације и маргинализације, укључујући ограничен приступ образовању , могућности запошљавања и политичко представљање.
Емблематични случај Махсе Амини, 22-годишње Курдске Иранке, која је умрла 16. септембра 2023. три дана након што је ухапшена због режимског моралног случаја, шокирао је свет и истакао карактеристику режима углавном етничку и сексистичку дискриминацију. Међутим, по први пут смо били сведоци солидарности између различитих етничких и верских мањина у Ирану након иранских протеста 2022. године и све различите етничке групе су показале солидарност са младима и женама у Ирану.
Азербејџанска мањина (око трећине становништва) пати од културног угњетавања у многим областима, а жене су у најтежој ситуацији. Азербејџанке пате у Ирану као и сви тамошњи људи, а посебно као мањина и изнад ње – као жене.
Посебно су Азербејџанке биле активне у протестима. Све опозиционе групе у Табризу су се ујединиле око групе Азфронт са високо развијеним Телеграм каналом. То су биле жене у Табризу које су окупиле сву опозицију и радиле са Азфронт медијима да дају глас женама и мањинама у Ирану. Постоји стални покрет солидарности и јединства који показује да је „жене, живот, слобода“ покрет за све Иранце који позивају на слободу, једнакост, правду и људска права за све.
