Психијатрија – Недавни чланак под насловом „Сјајни посао са менталним болестима: како је потрошња психотропних лекова у САД нагло порасла (Ел турбио негоцио де лас енфермедадес менталес: аси се диспаро ел цонсумо де псицофармацос ен ЕЕУУ)“ објавио у ЕЛ МУНДО Даниел Арјона 1. септембра 2023, представља критику еволуције дијагнозе и лечења менталних болести у Сједињеним Државама током последњих неколико деценија, нешто што не само да су сајентолози радили, већ се то у ствари истражује и разоткрива више и више од стране новинара, доктора медицине, активиста за људска права, па чак и психијатара; неки би то окривили Грађанској комисији за људска права, јер су се усудили да говоре своја уста веома агресивно (неки кажу), али чак и суд је рекао да су њихове речи и излагања заштићени законом.
У сваком случају, да се вратимо на чланак, аутор истиче све већи број прописивања психотропних лекова и доводи у питање однос између психијатрије и фармацеутских компанија (неки други говоре о мешавини психијатрије и фармакокразије). Следи анализа чланка, цитирајући релевантне делове и образложење.
Психијатрија и промене у дефиницији депресије
Чланак почиње тако што скреће пажњу на промену у начину на који је депресију дефинисало Америчко удружење психијатара (АПА) још 1980. године. Ова промена је омогућила дијагнозу депресије на основу симптома примећених током двонедељног периода. Као резултат тога, дошло је до повећања идентификације депресије и пораста у преписивању лекова као што је Ксанак. Аутор ову промену сматра поентом за даљу анализу.
Улога дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ)
У чланку се наглашава значај Дијагностичко-статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ) у категоризацији болести и његов утицај на све већу употребу психотропних лекова. Помиње се књига под насловом „Психијатрија под утицајем” аутора Роберта Вхитакера и Лисе Цосгрове, који критички испитује однос између психијатрије и фармацеутске индустрије. Према речима аутора, ова књига је изазвала дебату у медицинској заједници.
Дијагностичка инфлација и медикализација
У чланку се тврди да су дијагностички критеријуми за психијатријске болести проширени на начин који је повећао број људи са дијагнозом, што је довело до повећане медикализације психолошких и емоционалних проблема. Такође се истиче да се савремена психијатрија више фокусира на биолошке третмане него на психосоцијалне и економске факторе.
Случај АДХД-а
У чланку се говори о томе како је изграђено тржиште за поремећај пажње и хиперактивност (АДХД) у Сједињеним Државама, уз напомену да то није била креација фармацеутске индустрије, већ организоване психијатрије. ДСМ-ИИИ и ДСМ-ИВ су пружили дијагностички оквир, а академски психијатри су допринели више дијагноза АДХД-а и преписивања лекова.
Критика глобалне медикализације
У чланку се износи стручно мишљење које доводи у питање научну основу многих категорија менталних болести и однос између њих и фармаколошких третмана. Напомиње се да је категоризација емоционалних борби као психијатријских поремећаја епистемолошки проблематичан процес и да су узроци ових стања сложенији од једноставних хемијских неравнотежа.
Перспективе за промене
Чланак се завршава опрезно оптимистичним погледом на могућност оспоравања и реформисања система дијагностике и лечења менталних болести. Помиње се да, чак и уз препреке, млађи психијатри показују већу отвореност за слушање података који оспоравају доминантни наратив.
У суштини, чланак Данијела Арјоне скреће пажњу на питања и примедбе у вези са везом између психијатрије, фармацеутских компанија и медикализације болести у Сједињеним Државама (нешто што се у Европи већ дешава забрињавајућом брзином). Представљајући доказе и експертске ставове, писац нуди став који изазива размишљање који поставља значајна питања о актуелним психијатријским методама и њиховом утицају на друштво.
