Учионичка настава у овим институцијама је скоро искључиво на мандаринском, са мало или нимало употребе ујгурског језика, рекао у саопштењу.
Упозорили су да би одвајање деце од њихових породица „могло довести до њихове принудне асимилације у већински мандарински језик и усвајања ханских културних пракси“.
'Сирочад' са породицама
Стручњаци су рекли да су добили информације о масовном уклањању младих из њихових породица, укључујући и веома малу децу чији су родитељи у избеглиштву или „интернирани“/у притвору.
Државне власти третирају децу као „сирочад“ и смештају их у интернате са пуним радним временом, предшколске установе или сиротишта где се скоро искључиво користи мандарински језик.
„Ујгурска и друга мањинска деца у високо регулисаним и контролисаним интернатским установама можда имају мало интеракције са својим родитељима, проширеном породицом или заједницама током већег дела своје младости“, кажу стручњаци.
„Ово ће неизбежно довести до губитка везе са њиховим породицама и заједницама и поткопати њихове везе са њиховим културним, верским и језичким идентитетом“, додали су они.
Локалне школе затворене
Они су рекли да деца наводно имају мали или никакав приступ образовању на свом ујгурском језику и да су под све већим притиском да говоре и уче само мандарински, у поређењу са образовањем које је усмерено на двојезичност.
Наставници такође могу бити кажњени због употребе ујгурског језика ван одређених часова језика.
Експерти УН-а су рекли да су такође обавештени о експоненцијалном повећању броја интерната за другу муслиманску и мањинску децу у Синђијангу последњих година.
Насупрот томе, многе локалне школе које пружају образовање на ујгурском и другим мањинским језицима су затворене.
„Огроман обим оптужби изазива изузетно озбиљну забринутост због кршења основних људских права“, рекли су они.
О експертима УН
Саопштење је издао Фернанд де Вареннес, Специјални известилац за питања мањина; Александра Ксантаки, Специјални известилац за област културних праваи Фарида Шахид, специјални известилац за право на образовање.
Експерти добијају мандате од УН Савет за људска права у Женеви и независни су од било које владе или организације.
Они нису особље УН и нису плаћени за свој рад.