Психолог Лиза Косгроув, професор на Универзитету у Масачусетсу, објаснила је да Више од 5% младих школараца свакодневно узима психотропне лекове. И иако је то речено на основу студије спроведене да би се говорило о потрошњи медицинских лекова у Сједињеним Државама, то се може екстраполирати на било коју земљу у којој психијатрија и фармацеутска индустрија нису престале да трајно генеришу менталне болести.
Године 1980. у Сједињеним Државама је прописано 30 милиона кутија антидепресива, 2012. године ова цифра је достигла 264 милиона рецепата. Шта је био разлог за овај скок? Шта се десило од 2012. до данас? Можда је одговор колико једноставан, толико и опасан: менталне болести су постале бизнис који доноси милијарде долара профита.
Године 2014. изашла је књига коју сам већ спомињао у претходним извештајима, али сада добија посебну актуелност јер се тренутно припремају сличне жалбе код разних издавача; је око Да ли смо сви ментално болесни?, од истакнутог професора емеритуса одељења за психијатрију и бихејвиоралне науке на Универзитету Дарам, у Северној Каролини. Али зашто је ова књига посебно релевантна, једноставно зато што је њен аутор, Ален Франсис, био председник радне групе ДСМ ИВ и био је део менаџерског тима ДСМ ИИИ.
И сам је годинама касније признао да је учествовао у наведеним пројектима Након објављивања ДСМ-В у мају 2013. године, готово да не постоји људско понашање које се у датом тренутку не може класификовати као „ментални поремећај” и самим тим подложно „решавању” лековима чији унос изазива бројне нежељене ефекте. .
Под именом ДСМ крије се погрешно именовани Дијагностички и статистички приручник о менталним поремећајима. Овај приручник су већ ад мучнину дискредитовали лекари и психијатри из целог света, међу њима и поменути Ален Франсис, који је активно учествовао у неколико приручника, али врло брзо иу стилу Царство бола америчког новинара Патрика Радеен Кеефе-а, други новинар Роберт Вхитакер у пратњи психолога Лисе Цосгрове, видеће своју књигу Психијатрија под утицајем, преведену на шпански, а врло вероватно и на друге језике у пола света, упркос различитим покушајима да се прећуткује његово објављивање. У њему причају причу како је наводно корумпирана завера каталогизовала менталне болести и покренула масовну употребу психотропних лекова широм света. Особа која пише ово је Данијел Арјона, новинар листа Ел Мундо који је у петак, 1. септембра 2023. године, објавио, између осталог, два важна броја.
Прва, занимљиве речи које му је др Косгроув пренела мејлом где је ставила тачку на неоспорну тему: (...) Током протеклих 35 година, психијатрија је трансформисала америчку културу. То је променило наш поглед на детињство и оно што се очекује од „нормалне“ деце, до те мере да више од 5% младих школског узраста свакодневно узима психотропне лекове. „То је променило наше понашање као одраслих, а посебно начин на који покушавамо да се носимо са емоционалним стресом и потешкоћама у нашим животима. И зато су милиони људи широм света пали у руке психотропних лекова са психијатријском подршком. Права несмотреност, глупост.
Друго питање на које Вхитакер и Цосгрове покушавају да одговоре у својој књизи, што се огледа у Арјонином чланку, је следеће: (...) Која је теза овог амандмана у целини? Од објављивања треће и одлучујуће верзије ДСМ-а 1980. (данас их има пет, о свима се расправља), психијатрија је подлегла институционалној корупцији на два фронта: оном великих фармацеутских компанија и фронтом „утицаја синдиката“ коју представља Америчко удружење психијатара које је прождрљиво у одбрани и ширењу свог пословања. Узимајући у обзир горе наведено, охрабрујем вас да прочитате неке од чланака објављених под мојим потписом о антидепресивима и илегалном комисионом пословању у Кини, на пример, где можете добити представу о величини трагедије којој је човечанство ДСМ крив? Категорично не. Кривица је у систему који омогућава великим фармацеутским компанијама да лако рекламирају таблете „среће“ за све врсте проблема. Нешто слично ономе што се десило у то време са АДХД-ом (поремећај преосетљивости дефицита пажње). Деведесетих (1990.) ова „болест“ једва да је заузимала мали кутак у профиту огромне и огромне фармацеутске индустрије, приход остварен овом болешћу једва је достигао 1990 милиона долара, али неколико година касније, када је објављен Тхе ДСМ ИВ , уочена је огромна пословна могућност. Психијатри су отворили врата својим дијагностичким претпоставкама и створени су патенти, почевши да генерише огромну рекламну кампању усмерену на пацијенте (ширу јавност) и лекаре. Сви су видели отворено небо када је прихваћено да уз таблету „хиперактивна“ деца престану да плачу, а наставници и породице ће коначно имати тренутке предаха. Фирма је „купила“ речену корист и са слоганом „Консултујте се са својим лекаром“, За само неколико година, тржиште се утростручило и повећава, пошто је друштво уопште прихватило да је прихватљиво да се деца лече од раног узраста. Прихваћено је да многи студенти говоре о менталном здрављу и узимају лекове, а такође, од стране наставника, мајки/очева и лекара, да тиха учионица користи емоционалном здрављу деце.
У неким земљама конзумација ове врсте производа, антидепресива, анксиолитика, чини све већим интензитетом болесна друштва, где је приступ овим лекови Много је једноставније него што нам се чини. Зато се периодично са нијансама праве спискови земаља са енормном потрошњом ове врсте производа, међу којима можемо, без потребе навођења процента, издвојити следећих 10: Сједињене Америчке Државе, Исланд, Аустралија, Португал, Велика Британија Уједињено Краљевство, Канада, Шведска, Белгија, Данска и Шпанија. Као чињеницу коју треба узети у обзир, због близине, прокоментарисати да је у Шпанији, у информацијама од 2022. године, наслов гласио: Подаци после деценије „медицинске културе“ у Шпанији: потрошња антидепресива је порасла за 40%. Навођење два питања као кључа за ово повећање: Побољшање неколико лекова се придружује индустријским стратегијама и њиховој употреби као ресурсу за брзо окончање консултација.
Да ли је прописивање антидепресива или анксиолитика могло постати апсурдан изговор да се пацијенти отарасе лекарском консултацијом? Претпостављам да ћемо у будућности морати да тражимо одговор за ово, иако се бојим шта ћемо наћи.
Можда ћу се, као преглед будућих истраживања, задржати на једном од одговора које је Ален Франсис дао у једном од својих бројних интервјуа на питање:
-Није ли онда повећање броја наводних „душевних болести” заслужни и психијатри и фармацеутска индустрија?
-Сигурно. Видите, фармацеутске мултинационалке, посебно оне груписане под изразом Биг Пхарма, постале су опасне; и то не само у области психијатрије. У Сједињеним Државама, на пример, сада има више смртних случајева сваке године од предозирања дрогом него од саобраћајних несрећа. Већина узрокована наркотицима на рецепт, а не илегалним дрогама. Наравно, фармацеутске мултинационалне компаније су стручњаци у измишљању болести за продају лекова; У ствари, они улажу милијарде долара у ширење обмањујућих порука.
Када сам завршио са преписивањем Аленовог одговора, пала ми је на памет дистопија у којој сам замишљао нарко картеле како рекламирају свој производ у медијима било које врсте, без икакве контроле и уз одобрење многих чланова дистопијског друштва, власти, медија, наставника, очева, мајке, итд., који су стекли профит, било емоционалан или уносан, широко распрострањеном потрошњом наведеног производа.
Извори информација:
График: Које земље конзумирају највише антидепресива? | Статиста
Подаци о лековима: потрошња антидепресива расте за 40% (ртве.ес)
ДСАЛУД (часопис) бр. 177, децембар 2014
Ел Мундо Невспапер. Петак, 1
Књига: Да ли смо сви ментално болесни? Аутор: Аллен Францес. Ариел Уредништво – 2014
Оригинално објављено у ЛаДамадеЕлцхе.цом
