УН су 2022. године потврдиле 27,180 случајева тешких кршења усмерених на децу – коришћење у сукобима, убијање и сакаћење, силовање и сексуално насиље, отмице, напади на школе и ускраћивање хуманитарне помоћи, рекла је Вирџина Гамба, специјални представник генералног секретара за Деца и оружани сукоби.
Међу овим прекршајима, преко 2,300 деце је претрпело вишеструка злостављања, а укупан број обухвата 2,880 прекршаја који су се десили пре 2021. године, али су потврђени тек прошле године.
Расељени под већим ризиком
Информисање земаља у Трећем комитету Генералне скупштине, госпођа Гамба је нагласила повећану рањивост расељене деце.
Расељавање често доводи до кршења и злостављања деце, као што су регрутовање, отмице, сексуално насиље и трговина људима.
Поред тога, расељавање деце ремети њихов приступ здравству и образовању и ускраћује им хуманитарну помоћ.
Фактори повезани са климом, као што су еколошке катастрофе и присуство мина и неексплодираних убојних средстава, додатно погоршавају ове опасности.
Сва деца испод 18 година
Специјални представник Гамба позвао је нације да признају све појединце млађе од 18 година као децу и да им пруже посебну заштиту, како је наведено у Конвенција о правима детета.
Она је истакла специфичне рањивости са којима се суочавају особе између 13 и 18 година.
„Често третирани као одрасли или подвргнути антитерористичким мерама под ризиком да им се угрозе сопствена права као деце“, рекла је она.
Госпођа Гамба је такође позвала на веће напоре на прикупљању тачних података и затварању празнина у информацијама како би се осигурала заштита и помоћ свој деци, укључујући и ону са сметњама у развоју.
Сат откуцава
Најат Маалла М'Јид, специјални представник генералног секретара за насиље над децом, такође адресирано Одбора, истичући да деца сносе већу цену не само у време сукоба и хуманитарних криза већ иу условима политичке нестабилности и економских тешкоћа.
Она је изразила забринутост да напредак ка окончању насиља над децом до 2030. године измиче, и позвала на хитне и ефикасне мере за преокретање овог тренда.
Са своје стране, она је активно радила на унапређењу заштите деце од насиља кроз заговарачке, саветодавне улоге и улоге у изградњи мостова са земљама и заједницама.
„Мој ангажман са државама чланицама истакао је трансформативни утицај и висок поврат улагања у међусекторске услуге заштите деце и превенције насиља које су доступне свој деци, без обзира на њихов статус“, нагласила је госпођа М'Јид.
Преиспитивање путовања и туризма
Њен извештај Генералној скупштини фокусирао се на заштиту деце у контексту путовати и туризам.
Иако је кључан за глобалне заједнице и развој, овај сектор такође представља изазове заштите деце.
Она је истакла потребу за оживљавањем сектора наконЦОВИД-19 да дају приоритет одрживости у еколошким, економским и социјалним аспектима, као и слободи од насиља над децом.
Госпођа М'Јид је позвала друштва да заузму став нулте толеранције против експлоатације деце у различитим улогама у индустрији путовања и туризма.
„Деца могу бити на отвореном, продају сувенире на улици или плажи, носе пртљаг или чекају столове. Они могу да раде иза сцене, перу судове или чисте собе за госте. Или могу бити потпуно скривени од очију у салонима за масажу, борделима или чак у сопственим домовима, где трпе сексуалну експлоатацију.”
Сектор има „могућност без преседана“ да угради заштиту деце у своје ланце вредности и дестинације док се обнавља након пандемије, нагласила је она, истичући да се ова прилика не сме пропустити.
