7.9 C
Брисел
Недеља, 25. фебруара 2024
РелигијаХришћанствоКипарски архиепископ Ђорђе: Против сам ношења моштију за комерцијалне...

Кипарски архиепископ Ђорђе: Против сам ношења моштију у комерцијалне сврхе

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Гост Аутор
Гост Аутор
Гост аутор објављује чланке сарадника из целог света

Интервју кипарског архиепископа Георгија (изабран 24. децембра 2022. и устоличен 8. јануара 2023.) за „Филеутерос“, у којем говори о проблемима Кипарске Цркве, улози и одговорности Цркве у друштву и према нова генерација. Он објашњава шта је свети Синод натерало да донесе позитивну одлуку о полном васпитању деце у школи, критикује савремене кипарске опходе моштију и светих папуча у црквама и одговара вероучитељима за укидање ненаставног дана, који на Кипру дат је студентима на имендан предстојатеља Кипарске цркве. Он се осврнуо и на јутарњу молитву у школама и проблеме са којима се сусреће веронаука.

– Како иде нови живот у надбискупији, Ваше Блаженство?

– Посла у архиепископији је много више него у мојој бившој митрополији у Пафосу. Наишао сам на проблеме различите количине и квалитета. Уз Божију помоћ све је превазиђено. Свестан сам да су одговорности за целу Кипарску цркву многе. Трудим се да будем архиепископ чија су врата отворена за вернике који желе да га поздраве, затраже благослов или потраже помоћ, да будем архиепископ који не каже „не“ онима који га траже.

– Позитивна одлука Светог Сабора о полном васпитању деце у школи била је пријатно изненађење за друштво. Због чега је то?

– Био сам васпитач и наставник, пратим развој друштва и знам да су данас, технологијом и другим средствима, деца веома рано изложена свему томе. Ако ми нешто не кажемо, то не значи да они то не знају. Они то знају, и вероватно на погрешан начин. Одговорно руководство ће им помоћи да се држе подаље од девијација које не желимо. Поставили смо неке услове – на пример, да ова обука буде прилагођена узрасту и пријемчивости деце. Да их подучавају специјалисти који имају одређену обуку и да са нама, али и са родитељима, разматрају садржај градива.

– Да ли епископи који немају деце и живе у целибату треба да имају тако екстремне ставове по питању сексуалности и хомосексуализма?

– Нема везе, у друштву има много неожењених и бездетних људи и они имају своје мишљење о тим питањима, као и ми. Не живимо ван друштва. Чињеница да Црква од неких људи захтева целибат да би обављали одређене функције (тј. епископат) не значи да су они асоцијални и неупућени у проблеме друштва. И ми имамо одговорност и знање и можемо да заузимамо ставове по тим питањима.

– Наставници се не слажу са укидањем ненаставног дана, који је био архијерејски имендан. Шта бисте им рекли?

– Време за учење је драгоцено за сву децу, а не само за одрасле. Пошто сам радио у школама, мој став је да архијерејски имендан не буде ваншколски дан. Био бих срећан да се овај дан искористи за учење. Нека се школе не затварају. Ако наставници желе да иду у цркву у првом периоду, могу то да ураде, као и да одвоје време на часу тог дана за разговор о улози Цркве у развоју нашег народа.

– Веронаука и јутарња молитва у школама у доба мултикултуралности и мешовитих школа представљају поделе. Која је ваша позиција?

– Час веронауке није строги катихизис. У зависности од старосне пријемчивости деце, учи се и знање о другим религијама. У вишим разредима деца се упознају са етичким дилемама са којима се суочавају због технологије, науке и биоетичких питања. На пример, дилема: да ли могу да постану донори органа, да ли могу да верују технологији вантелесне оплодње.

О молитви: свако живо биће зависи од нечега што је изван овога света. Чак и атеисти верују у свој атеизам. То што се људи обраћају Богу и траже Његову помоћ није нешто што их омаловажава. И ученик, када се моли, може примити снагу. Проблем стварају неки који верују да школе образују децу која нису православни хришћани. Нека стоје тамо и моле се своме Богу.

– Свете папуче и свете главе често долазе у наше храмове. Не иде ли ово даље од симболике и православне вере?

– Нисам за повремено одлагање моштију. Нисам то урадио ни у Пафосу, осим два пута. Архиепископ Макарије је само једном донео главу светог апостола Андреја. Међутим, ниједном није дозволио да се свете мошти деле у комерцијалне сврхе у корист народа. Ја сам против тога. Када кажу да је то папуча неког свеца, а неки већ подругљиво говоре, то није тачно, не само зато што није ципела коју је светац носио. Узимају нову ципелу и стављају је на реликвију да је запале. Мислим да ово није у реду и нећу то охрабривати. Наша вера је духовна, не треба да буде подложна злоупотреби.

– Какав је ваш однос према савременим технологијама?

– Пошто имам образовање из области природних наука, трудим се да што више пратим и користим технологију, али имам и став о овим питањима која представљају опасност за људе. Са толико технологије, наше расуђивање и слободна воља су отупели. Све време пратимо упутства, а ако зађемо у ћорсокак, тражимо стручњака. Ово је резултат превелике количине информација које су нам доступне. Подржавам технологију, али сам и критичан према њој. Иначе, надбискупија се дигитално модернизује. У току су и неки европски пројекти.

– Ваша Висости, као што сте рекли, губи се критичко мишљење. Шта Црква чини да се приближи младима и истовремено их заштити од зависности, лоших навика и криминалног понашања?

– У сталном смо контакту са родитељима, наставницима и младима. Имамо и катихизисне недељне школе, које данас нису популарне, биле су само опција у прошлости. Данас нема слободног времена. Имамо црквене кампове у којима се деца детоксикују од свакодневних навика. Организујемо сусрете у разним приликама са младима, не пропуштамо да будемо блиски младој генерацији и преносимо Христове поруке.

– Црква на Кипру и предузетништво? Да ли се улаже и како се користи црквена имовина?

– Нашао сам готов пројекат, али то није посао, већ начин да се оствари приход за друштвену, верску и националну делатност цркве. За плаћање свештеника црква мора да плати 4.5 милиона евра годишње. Ту су и бенефиције за децу у потреби, слање пацијената на лечење у иностранство, сносимо струју, воду и друге трошкове сиромашних. За све ове активности потребни су нам приходи који не могу доћи ако не користимо црквену имовину.

– Да ли је данас време велелепних храмова и приказивања богатства код цркве?

– Није и никада није, наравно. Када је Јуда угледао жену која је опрала Христове ноге скупоценим миром, и рекао Учитељу да се може продати да би средства отишла сиромасима, Господ је одбио понуду. То значи да оно што чинимо за Христа није отпад. Чињеница да данас градимо веће храмове је зато што имамо технологију да служимо већем броју људи. Храмови су нам потребни јер задовољавају потребе једног подручја. Нови храмови се граде тамо где има потребе. Ово није изгубљен новац. „Не смемо бити последња генерација Грка на овом месту.

- Шта је ваш хоби?

– Увек је било читање. Када сам имао испите из хемије, мој хоби је био читање о религији да бих себи скренуо пажњу, а када сам имао испите из теологије, читао сам хемију да бих побегао од ужурбаности испита. А сада волим да читам књиге из области хемије. На пример, хемија животне средине.

– Ко вам је узор у животу?

– Живео сам у свештеничкој породици и на мене је свакако утицао отац. Сваки дан смо били у храму ујутро и увече, живели смо по верском узору и под сенком архијереја. Макарија, који је на нас имао снажан утицај. У националним борбама хтели смо да га пратимо, фасцинирала нас је ЕОКА (организација коју је основао пуковник К. Гривас за присаједињење Кипра Грчкој, прим. прим.), имали смо своје хероје, живели смо у реалном окружењу на све, а не виртуелно као данас.

– Да ли је Кипарска црква икада била близу раскола?

– Никада нисмо дошли до раскола, јер наша црква има средства да га спречи. Наведимо као пример став тројице митрополита према архиепископу Макарију. Тада је сазван велики савет који је решио проблем. А сада, ако постоје различити гласови и различите позиције, из тога може произаћи нешто боље. На крају крајева, одлуке се доносе већином или једногласно. Ако дођемо до велике кризе, постоји начин да нађемо решења.

– Да ли вам се икада догодило да вам људи дођу и кажу: предузмите мере за овог јерарха, он ради то-то-то или скрене на неку важну тему?

– Да, лично се срећем са људима, са пажњом се односим према њиховом мишљењу. Ово је нешто што често радим. Примам упозорења и читам новине. Људи су најбољи критеријум. Они треба да пошаљу поруку свом епископу да не прихватају одређене ствари и захтевају да се промене.

Фотографија: Православна икона „Богородица (Перивлепта)“

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -