Гувернер Народне банке Румуније (НБР) Мугур Ицереску подсетио је ове недеље да је прошло 107 година од када је румунско златно благо из Првог светског рата послато на чување у Москву, за коју Букурешт тврди да још увек није у потпуности опорављено. Москва, са своје стране, пориче да има било какве обавезе према Букурешту.
Питање „отетог“ блага је годинама била осетљива тема у односима Румуније и Русије, а од избијања рата у Украјини у фебруару 2022. године, питање је практично „замрзнуто“, примећују румунски медији.
„Поставили смо себи циљ да организујемо низ догађаја како бисмо потврдили, посебно на међународном плану, да Румунија има потпуно валидно историјско и законско право на своје златно лежиште евакуисано у Москву 1916-1917“, рекао је гувернер централне банке током симпозијуму у понедељак, како цитира сајт Хотневс.
Телевизија Диги 24 је овом приликом саопштила да је „НБР покренула међународни лоби за благо које су украли Руси“.
Ово је најстарији правни спор у Румунији и заиста јединствен свет, прокоментарисао је Хотневс, уз напомену да ниједна друга држава није присвојила имовину друге земље која јој је поверена на чување.
Уласком у Први светски рат на страни Антанте августа 1916. Румунија се убрзо суочила са изузетно тешком ситуацијом услед борби на два фронта – и у Трансилванији и на Дунаву, подсећа Хотњуз.
Стога је већ у септембру 1916. Народна банка Румуније предузела прве мере да своје златно благо евакуише на безбедно место. Руско царство, које је у то време било савезник Краљевине Румуније, сматрало се тако сигурним местом.
Румунска влада и представници Народне банке Румуније потписују са представником Руске империје у Јашију (где су, због напредовања трупа Централних сила, све институције румунске државе привремено премештене) конвенцију која прецизира услови за први транспорт румунског злата у Москву .
Како се наводи у документу, румунске драгоцености су „под гаранцијом руске владе у погледу безбедности транспорта, обезбеђења депозита, као и повратка у Румунију“, наводи новински сајт.
„Ове године, у децембру, навршава се 107 година од евакуације блага Румуније у Москву. Од 1991. године Народна банка Румуније доследно спроводи стратегију да јавном мњењу у земљи и иностранству представи проблем блага послатог у Москву, а затим заплењеног од стране Совјетског Савеза“, рекао је Мугур Ицереску.
Он је рекао да ће први корак бити подршка напорима румунског посланика Еугенеа Томца да образује посланике ЕП и привуче међународну пажњу на питање златних резерви.
У априлу ове године, лидер партије Народног покрета (ПНД) изјавио је током дебате у Европском парламенту да је „цело благо Румуније и даље у Русији, а Москва је више пута одбијала да га врати Румунији“, преноси сајт Невс.ро.
„Цело благо Румуније се илегално држи у Москви више од једног века. Превезен у 41 вагон, садржи преко 91 тону злата, од чега највећи део чине накит и ретки ковани новац, као и 2.4 тоне златних полуга из резерве НБР. Укупна вредност је преко 5 милијарди евра“, рекао је он на пленарној седници ЕП.
Вредност целокупног депозита Народне банке Румуније у Москви износи 321,580,456 златних леја, пренела је телевизија Диги 24.
Благо такође укључује драгуље краљице Марије у вредности од 7,000,000 златних леја, вредна уметничка дела, укључујући слике познатих румунских уметника као што је Николае Григореску, накит, старе књиге и минијатуре, иконе и друге верске предмете.
У информацијама о овој теми, агенција ТАСС пише да је током Октобарске револуције 1917. године и грађанског рата, део блага чуваног у Кремљу, укључујући и румунско, изнето из Москве.
У историјској литератури су изнете различите хипотезе о њиховој даљој судбини, али ниједна од њих није дефинитивно потврђена, наводи агенција.
Касније, након завршетка Другог светског рата и уласка Румуније у социјалистички блок, део заплењеног злата је враћен. Совјетски Савез је такође сагласан да не захтева од Румуније репарације у износу од 300 милиона долара, које Румунија мора да плати СССР-у по Париском мировном уговору из 1947. године, подсећа Лента.ру.
Румунско издање „Њузвика” наводи да Румунија враћа део блага у две транше. Први је био 16. јуна 1935. године, када је на станицу у Букурешту стигло 17 теретних вагона натоварених 1,443 сандука. Из Москве су дошли по налогу владе СССР-а, која је одлучила да врати део драгоцености похрањених у Кремљу. Други такав транспорт извршен је 1956. године као „гест добре воље руских другова“, наводи се у публикацији. У оба случаја, међутим, враћене вредности нису укључивале злато које је депоновала НБР, наведено је на званичном сајту централне банке.
У фебруару 2022. године, непосредно пре избијања рата у Украјини, тадашњи румунски министар спољних послова Богдан Ауреску рекао је да Румунија жели да настави преговоре са Москвом о враћању златног блага, што је било узрок трвења између две земље. деценијама, пише издање „Балкан Инсигхт”.
„Право потраживања Румуније старо више од једног века. Ово није наша прва акција у том смислу. (...) Стога је наша главна брига, у Народној банци Румуније, да објавимо документе које имамо о овом питању. Говорим о оригиналним документима прикупљеним у посебном досијеу који се од 1922. године чува у сефу гувернера НБР. Досије „Благо“ се преносио из руке у руку од једног гувернера до другог од 1922. године, укључујући и током комунистичког периода. Тако да сам и ја то добио – као доказ одлучности Народне банке Румуније да врати имовину која јој припада”, изјавио је гувернер централне банке Мугур Исресцу.
Тренутно је затворена свака дискусија о румунском благу, а Русија и Румунија су прекинуле сваки дијалог након рата у Украјини, напомиње „Њузвик“. Последње расправе на ову тему биле су пре четири године.
„Од новембра 2019. нисмо се састајали са руском страном, последњи састанак је био у Москви по принципу смењивања места. Састанак заказан за 2020. годину у Румунији није одржан због пандемије“, рекао је проф. др Јоан Болован, дописни члан Румунске академије, који води преговоре са Русијом.
„Нисам добио никакав одговор на свој предлог 2021. да се састанци наставе“, каже професор.
Извор: Према БТА
