Студије ће помоћи научницима да спрече проблеме ноћног буђења
Нова студија показује да специфични обрасци у ДНК могу одредити да ли развијамо несаницу, преноси МаилОнлине.
Истраживачи у Холандији прикупили су генетске информације од 2,500 нерођених беба и пратили их до 15 година, мерећи њихове обрасце спавања.
Открили су да се тинејџери са генима за које се зна да утичу на сан имају већу вероватноћу да се пробуде током ноћи него њихови вршњаци без ових ДНК конфигурација.
Генетска предиспозиција за лоше спавање је већ доказана код одраслих. Научници су идентификовали мутације у генима као што су НПСР1 и АДРБ1 које могу довести до бесаних ноћи.
Међутим, најновија сазнања показују да је ген за „лош сан“ активан током целог живота човека, преноси БТА.
Истраживачи из Медицинског центра Универзитета у Ротердаму и Холандског универзитетског медицинског центра Еразмус користе своја открића како би истакли важност идентификовања лошег сна у раном детињству – већ у детињству – како би се спречила доживотна несаница.
Узорци ДНК прикупљени су од 2,458 европске деце рођене између априла 2002. и јануара 2006. године, користећи крв из пупчаника и крв од исте деце у доби од шест година.
Упоредо са ДНК анализом, мајке су извештавале о обрасцима спавања своје деце у доби од годину и по, три и шест година, а затим у доби од 10 до 15 година. Подгрупа од 975 тинејџера је носила уређаје за праћење сна око две недеље.
Истраживачи су генерисали ДНК маркере ризика за сваког тинејџера и открили више проблема са спавањем повезаних са несаницом, као што су ноћно буђење и проблеми са заспавањем током детињства, код оних са високим маркерима генетске предиспозиције. Научници су објаснили:
„Пружамо индиректне доказе о постојаности фенотипа лошег сна током животног века. Ово отвара врата даљем истраживању генетски заснованог раног откривања и превенције проблема са спавањем." Њихови налази су објављени у часопису Јоурнал оф Цхилд Псицхологи анд Псицхиатри.
Утврђено је да решавање проблема спавања у раном узрасту детета доводи до бољих услова за његов развој и академски успех.
Друга студија из 2022. године, објављена у Јоурнал оф Цлиницал Слееп Медицине, открила је да скоро 93 процента ученика са ниским успехом има поремећаје спавања, у поређењу са 83 процента просечних ученика и 36 процената студената са високим успехом.
Важност сна не треба прецењивати, али студија Националне фондације за спавање у САД показала је да преко 87 одсто америчких средњошколаца спава мање од препоручених осам до десет сати ноћу.
Америчка академија за педијатрију описала је проблем лошег квалитета сна међу тинејџерима као „епидемију“ коју покреће „коришћење електронских медија, конзумација кофеина и рани полазак у школу“.
Ти подаци су помогли покретању покрета родитеља и стручњака за спавање који су лобирали у државним законодавцима да уведу каснија времена почетка школе.
Калифорнија и Флорида су једине две државе које су усвојиле правила о каснијем времену почетка, која захтевају да настава у јавним средњим школама почне не раније од 8:30 ујутру
