Од јереја Даниила Сисојева
„Оуранополитизам је (од грчког Оуранос – небо, полис – град) доктрина која афирмише првенство божанских закона над земаљским, првенство љубави према Оцу небеском и Његовом небеском Царству над свим природним и грешним тежњама човека. Уранополитизам тврди да главно сродство није сродство по крви или земљи порекла, већ сродство у Христу. Уранополитизам тврди да хришћани овде немају вечно држављанство, већ траже будуће Царство Божије, па стога не могу дати своје срце било чему на Земљи. Уранополитизам тврди да су у смртном свету хришћани странци и странци, а њихова домовина је на небесима.
О патриотским осећањима и Небу
„Када се говори о нашем анполитизму, један од најважнијих проблема је проблем језика. Када говорим о патриотизму, мислим на специфичну идеологију која интересе земаљског отаџбине поставља као највишу вредност.
Под патриотизмом подразумевам оно што Википедија каже:
„Патриотизам (грч. πατριωτης – сународник, πατρις – отаџбина) је морално и политичко начело, друштвено осећање, чији је садржај љубав према отаџбини и спремност да се приватни интереси потчине њеним интересима. Патриотизам подразумева понос на достигнућа и културу своје Отаџбине, жељу за очувањем њеног карактера и културних карактеристика и поистовећивање себе са другим припадницима нације, спремност да своје интересе подреди интересима земље, жељу да се заштити интересе отаџбине и свог народа“.
Небеско грађанство је неспојиво са овом идеологијом, јер Бог није дао заповест „љубав према Отаџбини“ у Светом писму и Предању, па је стога неприхватљиво сматрати патриотизам верском врлином. Оно што Бог није заповедио није заповест.
„Понос на достигнућа и културу домовине“ је такође неприхватљив за хришћанина. Уосталом, Бог се опире гордима, а смиренима даје благодат. А стварно постојање земаљског отачаства за хришћанина уопште није само по себи разумљиво. Консензус Патрум-а ће пре бити на страни оних који тврде да хришћанин има само једну Отаџбину – небеску. Друга мишљења су износили само ретки свеци последња два века, што је у супротности са принципом Светог Винка: „Традиција је оно у шта су сви веровали, увек и свуда“.
Друга ствар је осећај љубави према Отаџбини. За многе људе патриотизам је управо такво осећање, а не идеолошки систем. Како оценити ово осећање са становишта Неба? Али нема шансе. Она је сама по себи неутрална. Као и свако друго осећање, само по себи је лишено самосталне вредности. Као пример навешћу примитивнији осећај – осећај глади. Човек је заиста желео шунку. Да ли је ово добро или лоше? нема везе. Али ако се ово осећање пробудило на Велики петак, онда је ово ђаволско искушење. И не зато што је шунка зла или лоша, већ зато што је пост. Исто тако, љубав (у смислу везаности) за место и земљу свог рођења је сама по себи индиферентна ствар. Може довести до добра када, на пример, човек вођен овим осећањем обрати своје ближње Христу. До зла може доћи када човек под изговором овог осећања почне да оправдава злочине почињене у име Отаџбине, а још више да учествује у њима. Али сам овај осећај је неутралан.
Прављење врлине од овог осећања је бескорисно. Људске способности саме по себи нису врлине. Нема оправдања за веровање да сви треба да га имају. Овај осећај није почетни и није универзалан. Номадски народи и ловци га немају, али га становници мегаградова имају природно слабо. Међу хришћанским народима био је изузетно слаб, док је Црква обликовала размишљање људи. И људи су покушавали да се идентификују не по државној или националној компоненти свог постојања, већ по томе којој су вери припадали. За човека то није само по себи разумљиво, иначе се патриотско васпитање не би тражило. То не захтева Бог, па самим тим ко смо ми да то захтевамо од других људи.
Дакле, као што је један од мојих противника добро приметио, патриотизам је у том погледу по значењу сличан жељи да се добро и лепо постави трпеза. Ово осећање није ни грех ни добро. Али ако вас ово осећање спречава да одете у рај, онда ћете у овом случају морати да га превазиђете.”
Уранополитизам: зашто нам треба нови мандат?
„Ово питање ми постављају многи моји пријатељи, који сасвим исправно примећују да је оно што пишем најобичније хришћанство како је наведено у Библији и оцима Цркве. Покушаћу да објасним свој став. По мом мишљењу, толико се псеудохришћанске митологије увукло у поглед на свет многих савремених православних хришћана да ако кажемо „само хришћанство“, бићемо оптужени за протестантизам, а реч „православље“ у главама огромног броја људи значи нешто сасвим нејасно и апстрактно. Данас Карпетс себе назива православцем (према нормалној класификацији, он је обичан гностик), царебожником (према традиционалној класификацији паганин), атеистом попут Лукашенка, итд. А такође нас страшно кочи „теорија о богослови“, када свако за себе сматра да има право да придаје било какво значење речи „Православље“. У остварењу Цркве која делује у овом свету, наишли смо на исти проблем са којим су се суочили оци 1. Васељенског сабора када су разговарали са аријанцима. Исте речи често носе међусобно искључива значења у главама различитих људи. И притом, људе не вређају изрази попут оних које сам недавно видео на транспаренту у Подмосковљу „Црква је увек служила Русији“. Иако уобичајена 1. заповест Декалога забрањује служење било коме другом осим Богу.
И сматрам да је потребно увести нови термин, са којим се присталице „хибридних православља“ не би сложиле. — Реч „уранополизам“ је нова и стога се још увек не може погрешно протумачити. Она врло јасно повлачи линију између православног хришћанства и патриотског „хришћанства“, и раздваја православну веру од национализма, космополитизма и либерализма. Овај термин је чак више укорењен у Светом писму него никејски „хомоусиос“. Небески град се помиње у Светом писму неколико пута (Апок. 21-22, Јевр. 11, 10-16; 12.22; 13.14) и стога је израз „уранополитизам“ или „небеско грађанство“ једноставно библијски.
Што се тиче чињенице да звук овог појма може изазвати лажне асоцијације, чини ми се да ће свиња наћи прљавштину. Мислим да и друга реч може имати гадну асоцијацију. И увек ће бити много људи који су бескрупулозни и не боје се Бога. Ову линију мишљења можете назвати на руском „небеско држављанство“, али то су ипак две речи, а не једна. Међутим, ово је ствар укуса. Не знам која ће се верзија ове речи задржати. Да, ни мени није важно. Главно је да Црква задржи свој неземаљски поглед на оно што се дешава.
Што се тиче асоцијација на политику, то је потпуно оправдано. Уранополитизам је Христов програм за живот у овом свету. То укључује, између осталог, врло специфичне односе са било којим облицима власти. Супротно увреженом мишљењу, уверен сам да хришћанство није компатибилно ни са једном постојећом светском идеологијом у свом чистом облику, али истовремено има потпуно јасан поглед на све процесе овог света. То је тај небески поглед на земаљске процесе који ја називам нашанополитизам.”
Извор: свештеник Даниил Сисоев † 2. Објавио оураниос 2011, хттпс://уранополитисм.вордпресс.цом/.
