Од Светог Јована Златоустог
„Зашто се поносиш својом отаџбином“, каже Он, кад ти заповедам да будеш луталица по целој васељени, када можеш постати такав да те цео свет неће бити достојан? Одакле долазиш толико је неважно да му сами пагански филозофи не придају никакав значај, називају га спољашњим и дају му последње место. Међутим, Павле то дозвољава, рећи ћете, када каже: „о избору, љубљени од Бога ради отаца“ (Рим. КСНУМКС: КСНУМКС). Али реци ми, када, о коме и коме то говори? Преобраћени пагани, који су били поносни на своју веру, побунили су се против Јевреја и тиме их још више отуђили од себе. Дакле, он то говори да би код једних оборио бахатост, а друге привукао и узбудио на сличну љубомору. Кад говори о тим племенитим и великим људима, онда послушајте шта каже: „јер они који овако говоре показују да траже отаџбину. И да су имали у мислима отаџбину из које су дошли, имали би времена да се врате; него су тражили оно што је боље, то јест оно што је небеско“ (Јевр. КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС). И опет: „сви ови помријеше у вери, не примивши обећања, него их само издалека виде и обрадоваше се“ (Јевр. КСНУМКС: КСНУМКС). На потпуно исти начин, Јован је рекао онима који су му долазили: „Не помишљајте да кажете себи: ’Имамо оца Аврама‘“ (Матеј 3:9); такође Павле: „Нису сви Израелци који су из Израела, а нису деца тела, деца Божија“ (Рим. КСНУМКС: КСНУМКС). У ствари, реци ми, какву су корист имала Самуилова деца од племенитости свог оца, када ни сами нису наследили његову врлину? Каква корист од Мојсијеве деце која нису била љубоморна на његов строги живот? Нису наследили његову моћ. Написала су их његова деца, али је власт над народом прешла на другог који је био његов син по врлини. Напротив, да ли је Тимотеја болело што је имао оца нејевреја? Какву је корист опет имао Нојев син од врлине свог оца ако је постао роб од слободног човека? Видите ли колико мало заштите деца имају у племенитости свог оца? Поквареност воље надјачала је законе природе, и Хаму је одузела не само племенитост његових родитеља, већ и саму слободу. Такође, није ли Исав био Исаков син, који се такође залагао за њега? Иако се његов отац трудио и желео да он буде учесник у благослову, и сам је испуњавао све његове заповести у ту сврху, али пошто је био мршав, све му то није помогло. Упркос чињеници да је по природи био прворођенац, а његов отац је, заједно са њим, на све могуће начине покушавао да сачува своју предност, он је, међутим, изгубио све, јер није имао Бога са собом. Али шта ја говорим о појединцима? Јевреји су били синови Божији, а ипак нису ништа добили од овог достојанства. Дакле, ако је неко, чак и син Божији, још више кажњен што није показао врлину достојну такве племенитости, шта је онда са показивањем племенитости својих дедова и прадедова? И не само у Старом Завету, већ и у Новом Завету може се наћи исто. „А онима који су га“, каже се, „примили, онима који вероваше у име Његово даде моћ да постану деца Божија“ (Јн. 1); међутим, за многу од ове деце, по Павлу, потпуно је бескорисно што имају таквог Оца.
Ако је Христос потпуно бескористан за оне који не желе да слушају себе, чему онда служи људско заступништво? Дакле, немојмо се поносити ни племенитошћу ни богатством, него презиримо оне који се надимају таквим предностима; Немојмо се обесхрабрити због сиромаштва, него тражимо богатство које лежи у добрим делима и бежимо од сиромаштва које нас води у грех. Из овог последњег разлога, славни богаташ је заиста био сиромашан, због чега није могао, упркос интензивним молбама, да добије ни једну кап воде. Међутим, има ли међу нама таквог просјака који не би имао воде да се расхлади? Нема ни једно; а они који се топе од велике глади могу имати кап воде, и то не само кап воде, него још једну, много већу утеху. Али овај богаташ није ни то имао – био је тако сиромашан, и, што је најболније, ниоткуда није могао да има утехе у свом сиромаштву. Зашто онда жудимо за новцем када нас он не води у рај? Реци ми, ако би било који земаљски краљ рекао да богат човек не може да блиста у својим царским палатама, нити да постигне било какву част, не би ли свако с презиром одбацио своје имање? Дакле, ако смо спремни да презиремо имање када нас лишава части од цара земаљског, онда гласом Цара небеског, који свакодневно вапи и говори да је незгодно улазити у та света предворја са богатством, нећемо ли све презрети и одбацити богатство? да слободно уђе у Његово царство?
Извор: Свети Јован Златоусти, Тумачење Јеванђеља по Матеју. Вол. 7. Књига 1. Разговор 9.
