Руској књижари Мегамаркет послат је списак књига које ће бити уклоњене из продаје због „ЛГБТ пропаганде“. Новинар Александар Пљушчов објавио је листу од 257 наслова на свом Телеграм каналу, пише Тхе Мосцов Тимес.
Листа укључује не само књижевне новине, већ и класике. На пример, продавница треба да уклони са свог веб сајта рекламе за књиге „Неточка Незванова” Фјодора Достојевског, „Пир” Платона, „Декамерон” Ђованија Бокача, „Орландо” Вирџиније Вулф, „У потрази за изгубљеним временом” Марсела Пруста и „Оно“ Стивена Кинга.
Међу забрањенима за продају су и дела других светских класика – Стефана Цвајга, Андре Гида, Јукија Мишиме, Пети Смит и Хулија Кортазара, као и савремених аутора као што су Харуки Мураками и Викторија Токарева.
Пљушчов не прецизира ко је конкретно инсистирао да се књиге свих ових аутора уклоне из продаје. „Мегамаркет” је у власништву Сбербанке (85%), М. Видео-Елдорадо (10%), као и оснивача М.Видео и гоодс.ру (5%).
У децембру 2022, руски председник Владимир Путин потписао је закон о забрани ЛГБТ пропаганде, педофилије и промене пола. Одговорност за кршење закона односи се на особе било ког узраста. Раније је ЛГБТ пропаганда била забрањена само међу малолетницима.
У новембру 2023. Врховни суд Руске Федерације прогласио је „међународни јавни ЛГБТ покрет“, који не постоји, екстремистичким и забрањеним у Русији. Према судској одлуци, „учеснике покрета уједињује присуство одређеног морала, обичаја и традиције (на пример, геј параде), … специфичног језика (употреба речи потенцијално женског рода, као што су вођа, редитељ, аутор , психолог). “
Суд сматра да „ЛГБТ покрет” може да искриви дечје разумевање традиционалних вредности и да има деструктиван идеолошки утицај на Русе.
„Покрет“ је постао претња руским националним интересима и демографској ситуацији, пише у одлуци Врховног суда Русије. Кажу да ЛГБТ покрет да би то постигао користи пропаганду – ставља ЛГБТ симболе на играчке, одећу, производи специјалну литературу и одржава догађаје у близини школа и дечјих библиотека.
Илустрација: Фјодор Михајлович Достојевски. Портрет Василија Перова ц. 1872
