Мароко се данас суочава са неколико изазова, укључујући:
1. Незапосленост и недовољна запосленост: Повећање незапослености, посебно међу младима, и опстанак недовољне запослености представљају економске и социјалне изазове.
2. Социо-економске неједнакости: Неједнакости и даље постоје, стварајући диспаритет између различитих сегмената становништва и подижући забринутост у вези са расподјелом богатства.
3. Сиромаштво и економске потешкоће: растуће економске потешкоће и високе стопе сиромаштва доводе у питање социо-економску стабилност земље.
4. Инфлаторни притисци: Двоцифрена инфлација врши притисак на трошкове живота, посебно на основне животне намирнице, што изазива забринутост становништва.
5. Управљање и технократија: Растућа перцепција технократске и неодрживе владе, која изазива забринутост у погледу способности владе да задовољи потребе становништва.
6. Друштвена фрактура: Растућа подела између становништва које тражи бољи живот и владе за коју се сматра да није повезана са свакодневним бригама.
7. Политичке неизвесности: Политичке неизвесности такође могу представљати изазов, са понекад неиспуњеним очекивањима становништва.
8. Пословна клима: Економске реформе за побољшање пословне климе и подстицање инвестиција су неопходне да би се стимулисао економски раст.
9. Образовање и вештине: Унапређење образовног система и усклађивање вештина са потребама тржишта рада су од суштинског значаја за промовисање одрживог развоја.
10. Безбедност и регионална стабилност: Безбедносни изазови и регионална динамика такође могу утицати на стабилност Марока.
Решавање ових изазова захтева холистички и координисани приступ, комбинујући економске, друштвене и политичке реформе ради промовисања инклузивног и одрживог развоја.
Почетком 2023. године, Мароко се суочава са порастом стопе незапослености, што посебно утиче на младе. Према подацима Високе комисије за планирање, број незапослених је повећан за 83,000, са 1,446,000 на 1,549,000, што је повећање од 6%. Ово повећање се објашњава повећањем од 67,000 незапослених у урбаним срединама и 16,000 у руралним подручјима.
Укупна стопа незапослености порасла је за 0.8 поена, са 12.1% на 12.9%, уз изражене разлике између урбаних (17.1%) и руралних (5.7%) подручја. Овај тренд је видљив и по полу, уз повећање стопе незапослености мушкараца (са 10.5% на 11.5%) и жена (са 17.3% на 18.1%).
Мароканска омладина је јако погођена, са повећањем од 1.9 поена у старосној групи од 15 до 24 године, са 33.4% на 35.3%. Особе старости од 25 до 34 године такође су забележиле пораст од 1.7 поена, са 19.2% на 20.9%.
Сектор грађевинарства и јавних радова отворио је 28,000 радних места, док је сектор пољопривреде, шумарства и рибарства забележио пад од 247,000 радних места. Услужни сектор је такође изгубио 56,000 радних места, а производња 10,000 радних места.
Генерално, Мароко је доживео нето губитак од 280,000 радних места између прве половине 2022. и истог периода 2023. године, углавном због губитка 267,000 неплаћених послова и 13,000 плаћених послова.
Недовољна запосленост остаје забрињавајућа, са 513,000 људи недовољно запослених у односу на број радних сати, што представља 4.9%. Поред тога, 562,000 људи је недовољно запослено због недовољних прихода или неусклађености са њиховим квалификацијама, што представља 5.4%. Укупно, активно становништво у ситуацији подзапослености достиже 2,075,000 људи, при чему се стопа подзапослености повећава са 9.2% на 10.3%.
Економска ситуација у Мароку представља изазове у смислу сиромаштва, уз сталне неједнакости. Становништво се суочава са све већим потешкоћама, док економски диспаритет наглашава друштвене неједнакости и изазива забринутост око расподеле богатства у земљи.
Заиста, дубока подела је сваким даном све дубља између становништва које тежи бољем животу, као што је обећано на последњим изборима, и владе која се доживљава као технократска и тешко подношљива.
Главна тренутна забринутост су високе цене основних животних намирница, забринутост која прети да се настави уколико се не предузму конкретне мере, а изгледа да се, нажалост, мало тога заиста ради.
Суочена са овом забринутошћу, влада представља министарску какофонију, са контрадикторним изјавама. Неки министри уверавају да се предузимају мере за контролу и санкционисање, док други охрабрују отказивање, такође признајући да владине мере нису имале жељени ефекат.
Ова владина немоћ пред растом цена хране изазива забринутост око расподеле богатства и способности владе да задовољи потребе становништва.
Истовремено, богатство мароканског премијера, „Азиза Акхануха и породице“, рангираног на 14. месту према Форбсу, експлодирало је. Повећање са 1.5 милијарди долара у 2023. на 1.7 милијарди долара у јануару 2024. године, ово повећање од 200 милиона долара у односу на претходну годину поставља питања о економској неједнакости и расподели богатства у земљи.
Л.Хаммоуцх
Оригинално објављено у Алмоуватин.цом
