Научници истражују идеју која би могла да спасе нашу планету од глобалног загревања блокирањем сунца: место „џиновског кишобрана“ у свемиру које би блокирало део сунчеве светлости.
Предвођен Јорамом Розеном и његовим тимом у Институту за свемирска истраживања Асхер и Технион-Израелском технолошком институту, план укључује изградњу прототипа који ће демонстрирати изводљивост концепта.
Да би идеја успела, свемирски штит би морао да се простире на површини од отприлике милион квадратних миља, или отприлике величине Аргентине. Пошто је ово превелика структура да би се лансирала у свемир са једном ракетом, Розен и његов тим предлажу шему у којој се рој мањих „кишобрана“ лансира у свемир, где ће радити синхронизовано.
„Можемо да покажемо свету: 'Погледајте, постоји решење које функционише, узмите га, повећајте га'“, каже Розен.
Ако блокирамо између један и два процента зрачења наше звезде, неутралисаћемо ефекте глобалног загревања, кажу научници. Распоређивање „кишобрана“ у свемиру може бити јефтиније на дужи рок од прскања аеросола у атмосферу.
Прошле године, тим научника са Харварда и Универзитета Јута истражио је идеју постављања прашине у „Лагранжову тачку“ између Сунца и Земље у циљу борбе против климатских промена.
Не слажу се сви са идејом. Према критичарима, постављање „надстрешнице“ у свемир био би невероватно скуп и нереалан пројекат, посебно с обзиром на темпо којим се глобално загревање убрзава. Осим тога, платно ће бити изложено ударима микрометеора. Није познато колико ће структура бити стабилна. Што се тиче концепта роја, он је реалнији, али опет прилично скуп.
Обезбеђивање адекватног финансирања, процењеног између 10 и 20 милиона долара, кључно је за развој и тестирање прототипа како би се потврдила одрживост концепта.
Демонстрирање изводљивости иновативних приступа као што је постављање сунцобрана наглашава улогу наука и технологија у решавању хитних глобалних изазова.
