С времена на време се доручкује понеком међународном вести коју објављују новинарски медији свих врста, оних које привлаче пажњу. У неким случајевима их обично прочитам и оставим по страни, ау другима једноставно постану део моја архива заборављених радова, својеврсне новинске странице заборављене у кутијама, које с времена на време прелазе у бољи живот. Скупљају прашину, заузимају простор и како годинама изазивају неке коментаре међу људима око вас: …сигурно да психолог види твоју радну собу, не би оклевао да ти дијагностикује Диогенов синдром, чак сам то чуо од пријатеља и породице. Сигурно је овај Диоген задржао толико ствари да је измакао контроли. Ово није мој случај.
Наравно, с времена на време, у својој личној потрази за више простора, нападнем те кутије, прес контејнере и многи од њих, након дискретног прегледа, оду да заузму место које им историја даје у контејнеру за папир. Међутим, у другим приликама се враћа неки већ заборављени наслов да ме поново подсети зашто сам га задржао. У овом случају, наслов колумне у новинама Ел Паис од 13. августа 2014. (пре 10 година) СЗО (Светска здравствена организација) признаје употребу експерименталних лекова. Штити се иза одобрења етичког комитета који припада истој организацији (Хуан Паломо, ио ме ло гуисо, ио ме ло цомо – типична шпанска изрека, која значи да се све ради без туђе дозволе) одобрили су у то време употребу експерименталних третмана на жртвама избијања еболе која се у то време дешавала у западној Африци, а да уопште нису доказали њихову ефикасност. Да би оправдао овај третман, тадашњи заменик директора за здравствене системе СЗО је тврдио да други претходни третмани нису функционисали и да стога ... то није само етички, већ и морални императив.
Саопштење СЗО се не односи, према самом клипингу, на експериментални серум који је одобрен за употребу код људских заморчића, али да треба узети у обзир и одређене етичке критеријуме, укључујући транспарентност о природи лека (Каква транспарентност може бити када се не зна природа њених резултата? Ах! Ови доктори). Наравно, такође је стављен нагласак на поштовање појединца, достојанство и учешће заједнице и, заборавио сам, сагласност. Иако ако живите у западној Африци, једном од најдепресивнијих подручја на свету, где немате апсолутно од чега да преживите, шта год они који контролишу колибу „медицинског шамана“ кажу, биће вам добро с њима. Која је разлика између умирања од еболе, неухрањености или било које друге болести за коју нисте спремни или служења као лабораторијски пацов за велике фармацеутске корпорације, укључујући лажну империју здравствене заштите која се погрешно назива СЗО?
Штавише, у истом клипингу је потврђено да је СЗО дала зелено светло за употребу одређених експерименталних лекова на тим људима у Африци, након што је портпарол недељу дана раније саветовао да се не користи било који производ... прошао кроз нормалан процес лиценцирања и медицинског тестирања.
Наравно, нећу да улазим у ову тему у дубину, али само напред и реците да би се могла написати књига о тој теми. Ако имате времена и могућности, саветујем вам да ставите фразу која служи као наслов овог чланка: КО дозвољава употребу експерименталних лекова, без обзира на ваш језик, и видећете како ће се појавити хиљаде уноса на ову тему . Сама пандемија ЦОВИД-19, која није била пандемија и није гурнула свет у застрашујући крај времена, несумњиво је био један од последњих пројеката СЗО и неких великих фармацеутских компанија о томе како да користе експерименталне лекове на људима, са Разлика у томе што су се овом приликом користили онима који су могли да их плате, обогаћујући индустрију на сраман и одвратан начин. Владе су нас лагале, неки председници су чак отворено говорили о непостојећим стручним комисијама (као у случају Шпаније), говорили су о транспарентности и етици, користили су нас тако што су нас називали глупима и упирали прстом у нас ако се не слажемо са својим тезама. Све границе су прекорачене. Отели су демократију и слободу и подвргли нас непотребном стресу из којег смо изашли, да би нас касније генерално дефинисали као психички болеснике.
Једног дана замишљам да ће истина морати да се изнесе на видело или бар да се настави да се објављује материјал где се између редова може прочитати како смо преварени, уз саучесништво СЗО, која је, као иу претходним приликама, недељу дана пре изјашњавања пандемије ЦОВИД-19 у Европи, прогласио је да се апсолутно ништа неће догодити.
Шта се може десити за недељу дана за тако радикалну промену мишљења, а још више у организацији која, наводно, има обавезу да пази на све нас?
Понекад су посекотине, иако пуне прашине, често корисне да нам врате минимум личног интегритета који нам је пар година одузет и који нам још увек није враћен, када сада знамо да постоји биле су вакцине које су изазвале озбиљне здравствене проблеме и неке смртне случајеве. Да, за веће добро. Очекујем, наравно, милионске одштете онима којима су остале доживотне последице или рођацима оних којима су животи одузети.
Узгред, остављам у ваздуху питање: зашто 2014. већ нисмо имали вакцину против еболе? Претпостављена вакцина је патентирана 2019. године, рВСВ-ЗЕБОВ, у САД, ако узмемо у обзир да је болест откривена 1976. године у Демократској Републици Конго, зашто су биле потребне 43 године да се добију резултати?
