Ана Франк је била немачка девојчица јеврејског порекла, која је рођена у време када се нетолеранција према поменутим људима проширила широм Европе захваљујући нацизму
Понекад се приче укрсте са вама. Балансирају на страницама новина и скачу да би се нашли између Бриоцхеа и кафеа цон лецхе, док седе на старој тераси, слушајући мало џеза хваљеног, али никад потпуно познатог Џона Колмана.
Човек, једном довољно стар, никада не тражи нове приче на насловним страницама европских новина. Он стоички претражује слободне рубрике, тражећи мале вести, и са мудрошћу која долази са годинама (стара мачка) допушта да га понесу неке од оних комплементарних вести које на страни 12 или касније помажу уметницима за прелом новина да носи тежину историје из дана у дан. А онда се изненада, као крајичком ока, нађе мали куриозитет: у једном немачком граду један вртић је одлучио да уклони име Ане Франк, за било које друго име.
Зграбио сам своју Монтбланц оловку и заокружио вести. Завршио сам доручак и почео да ходам у јесен окер лишћа и мирис растућег Божића. Већ сам имао причу за свој следећи чланак.
Анелис Марие Франк, широм света позната као Анне Франк, рођена је у Франкфурту на Мајни (на немачком Франкфурт на Мајни, иако позната широм света као Франкфурт) 12. јуна 1929. године, а умрла је у марту 1945. Ана, како ћу је звати, је била немачка девојчица јеврејског порекла, која је рођена у време када се нетрпељивост према поменутим људима ширила широм Европе захваљујући нацизму, уклетој идеологији која тражи само своју корист. Тоталитарна идеологија која тражи уништење Јевреја и покоравање осталих. Нешто слично, на пример, ономе што се дешава са многим идеолозима ислама који настављају да практикују антисемитизам и пропагирају га без скромности.
Ен је постала позната широм света када је њен отац Ото Франк објавио дневник на холандском под насловом Кућа иза. Познат широм света и касније као Дневник Ане Франк. У овом наративу, Ана је написала у облику дневника, интимну причу о отприлике две и по године које је провела скривајући се од нациста у граду Амстердаму, заједно са својом породицом и још неколико људи. То се догодило током Другог светског рата.
Наравно, и због оптужби „љубазних“ колаборациониста (сарадник), Ана и њена породица су ухваћене, раздвојене и одведене у различите концентрационе логоре. Девојчица је послата директно у концентрациони логор Аушвиц 2. септембра 1944. године у доби од 14 година.
Ен је постала позната широм света када је њен отац Ото Франк објавио дневник на холандском под насловом Кућа иза. Познат широм света и касније као Дневник Ане Франк. У овом наративу, Ана је написала у облику дневника, интимну причу о отприлике две и по године које је провела скривајући се од нациста у граду Амстердаму, заједно са својом породицом и још неколико људи. То се догодило током Другог светског рата.
Наравно, и због оптужби „љубазних“ колаборациониста (сарадник), Ана и њена породица су ухваћене, раздвојене и одведене у различите концентрационе логоре. Девојчица је послата директно у концентрациони логор Аушвиц 2. септембра 1944. године у доби од 14 година.
За оне који су данас били на земљишту где је постављен тај концентрациони логор, ако су осетљиви, приметиће како је земљиште, простор где су се налазиле касарне, гасне коморе или злогласне масовне гробнице, огромна. Претражујући изворе Музеја памћења Јерусалима, милион и триста хиљада Јевреја је послато у наведени логор, 900,000 је директно убијено по доласку. Скинули су их, одвојили им одећу, чизме, ствари, и голе су их натерали да прођу изгладњеле, заражене бувама, боси, уз обећање доброг туша и топлог оброка на другој страни, до Бараке смрти. Угасили су их гасом и, као остатке, сви су бачени у заједничке гробнице или спаљени, након што су им прегледали уста како би се извадили кутњаци или златни зуби, које су многи од њих имали.
Од тих четири стотине хиљада преосталих Јевреја, две стотине хиљада је доживело исту судбину као и њихови другови како су месеци пролазили. Две стотине хиљада је регистровано као затвореници или пребачени. Међу њима, Ана је пребачена у Берген-Белзен, СС логор, где је између 1941. и 1945. умрло скоро 50,000 затвореника. Пренасељеност је трајно узроковала смрт од тифуса, туберкулозе, трбушног тифуса и дизентерије. У тим тешким условима, сама и препуштена судбини, Ана Франк је издржала само неколико месеци. Крајем фебруара или почетком марта 1945, у доби од 15 година, пронађена је мртва у свом кревету, обучена у крпе и у костима.
Једини у породици који је преживео геноцид на крају рата био је Ото Франк, Анин отац, који је, као што сам већ поменуо, објавио свој дневник.
Та публикација је била наративна експлозија ужаса које је доживела пре него што је девојчица ушла у нацистички пакао. Али то је ипак приближило многе адолесценте и одрасле историјском сећању које треба са извесном марљивошћу размотрити. Због те публикације, после неколико година, у Немачкој и другим местима у свету, многе школе, улице или тргови понели су име Ане Франк, у знак сећања на ту девојчицу. Али чини се да сукоб у Гази и антисемитизам укорењен у одређеним верским културама почињу да узимају данак, чак и у самој Немачкој.
У том исечку из новина Франкфуртер Аллгемеинекоју сам читао за доручком, наишао сам на следећу слободну књигу из које извлачим неке белешке: Директорка једног дневног боравка Линда Шичо признаје да су морали да промене назив центра, који се звао АНА ФРАНК, јер је то захтевало муслиманско порекло велике већине родитеља. Њима је, према њеним речима, било тешко да својој деци објасне тему Холокауста и тему Јевреја. „Они су више волели мање политичко име. Ана Франк је била само девојка кажњена због непопустљивости и брине ме да у Немачкој поново крећу ка нетолеранцији, али у супротном смеру.
Па, у суштини ти муслимански родитељи, три сата и око 1,200 речи касније, можда могу да прочитају ову малу хронику својој деци. И објасните им да је постојао мрачни режим који је убио милионе људи, а међу њима и милионе Јевреја. И можда уз одређени ниво искрености, претпостављам да можете додати да је ХАМАС, организација која је започела сукоб у Појасу Газе, терористичка и потпуно и дубоко антисемитска. Организација која у најчистијем нацистичком стилу држи мушкарце, жене и децу, од којих су неки од само неколико година, заглављени у тунелима у нехуманим условима, изазивајући толики терор да ће то они и њихове породице памтити докле год буду ливе.
Шта ће бити следеће у колонизованој Немачкој, направите дуплексе на терену сваког од концентрационих логора да се све заборави. Надајмо се да историјско памћење народа, засновано на истини, а не на себичним лажима оних који га воде, може остати нетакнуто.
Оригинално објављено у ЛаДамадеЕлцхе.цом
