Басхи Кураисхи
Генерални секретар – ЕМИСЦО – Европска муслиманска иницијатива за социјалну кохезију – Стразбур
Председавајући – Саветодавно веће – ЕНАР – Европска мрежа против расизма – Брисел
Тхиерри Валле
Председавајући – ЦАП Либерте де Цонсциенце
У нашем раду са људским правима, демократијом и инклузивношћу у друштвима, имали смо могућност да разменимо искуства са невладиним организацијама из Европе и иностранства. У старим данима људи би нас нормално тражили да са њима поделимо утисак, искуства и сарадњу са институцијама ЕУ, националним властима и локалним невладиним иницијативама у вези са интеркултуралним животом и развојем у области међуетничких односа.
Увек смо били узбуђени и ентузијастични да им причамо о разним шемама и плановима акција које се примењују широм Европе како би њени становници могли да живе своје животе како желе, али да истовремено прихватају и поштују ближње.
Али последњих година природа њихових питања и наших одговора су се променили. Сада, прво питање је: шта се дешава са европским вредностима или зашто крајње десничарске политичке партије и покрети постају тако моћни. Они такође питају; зашто се бавио политичким екстремизмом.
Пошто су, у ово доба и време друштвених медија, људи навикли на вести, најновије вести и брзу размену информација. Дакле, ништа им није скривено. Ова ситуација нас нервира и узнемирава, али ми смо страствени поборници транспарентности, па се трудимо да објаснимо ситуацију што боље можемо.
То подразумева да, пошто смо Европљани, и ми себи постављамо иста питања, постављају и други. Да бисмо проценили узлазни тренд крајње деснице, можемо само да погледамо изборе за Европски парламент који су одржани од 6. до 9. јуна 2024.
Последице европских избора
Стотине милиона Европљана гласало је за избор 720 посланика у Европском парламенту, а италијански лидер Ђорђа Мелони учврстила је своју улогу кључног посредника моћи у Бриселу са око 28 одсто гласова. У међувремену, Макронова партија Обнови претрпела је тежак пораз на европским изборима, обезбедивши само 15.2% гласова за крајње десничарски Национални скуп од 31.5%. Француски председник Емануел Макрон показао је тако лоше да је био приморан да распусти парламент и распише ванредне изборе. Макрон је у свом обраћању узвратио да је „успон националиста и демагога претња не само нашој нацији већ и нашој Европи и месту Француске у Европи и свету“.
Крајње десничарски ФПО такође је био на врху анкете у Аустрији, крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) је на трећем месту, десничарска партија ПВВ Герта Вилдерса освојила је шест места, а у многим другим земљама ситуација није много другачија.
Мејнстрим странке су обезбедиле а танка већина током парламентарних избора у Европској унији, али су екстремно десничарске групе направиле најзначајнији добици у законодавном телу блока. „Центар се држи, али је такође тачно да су екстреми на левици и на десници добили подршку“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен након завршетка четвородневног гласања у Европи. Међутим, на унутрашњем плану, ово ће Европски парламент учинити одскочном даском за евроскептицизам, слабећи либерално-демократски оквир блока.
Крајње десне владе нису тако далеко
Избори за Европски парламент указују на развој догађаја, забринути смо и против којих смо већ дуже време. То се није догодило у једном дану, већ је резултат политичког популизма, медијских дезинформација и негативног академског дискурса у вези са законима о азилу, питањем избјеглица и присуством мањина, посебно из муслиманских земаља. Политичари су у својим јавним дебатама директно кривили мањине за друштвене болести и заобилазили истинске друштвено-економске проблеме јавности.
Посматрајући европски политички пејзаж, видели смо да се екстремна десница све више приближава власти у европским престоницама, а у неколико земаља – нпр. у Италији, Финској и у Хрватској, чак се уселила чак и у владине канцеларије. Баш као што је Вајлдерова Слободарска партија у холандској влади после много година вођења. Формирање холандске владе је најновији пример тренда који је постао очигледан у Европи. Према Клаесу де Врисеу, професору медија и демократије на Универзитету у Амстердаму, Герт Вилдерс је део до сада најкрајње десничарске владе Холандије, а Вилдерс ће седети и повлачити конце као највећа странка”.
Експерт за десничарски популизам Ханс Куднани је аутор књиге 'Еуро Вхитенесс' и повезан је са истраживачким тимом Цхатхам Хоусе. Он каже да је један од највећих помака у европској политици у последњој деценији била нормализација ставова који су некада били екстремни у односу на идентитет, имиграцију и ислам и где је граница између крајњег крила и десног центра постати још замућенији.
Док се конзервативна председавајућа Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворила за сарадњу са десним партијама, четири партијске групе у Европском парламенту заједнички су се дистанцирали од деснице. Слична изјава стигла је и од европских социјалдемократија – са изузетком данске – да искључе крајњу десницу у виду две десничарске партијске групе у Европском парламенту, које себе називају ЕЦР и ИД. Данска премијерка Метте Фредериксен преузела је строгу миграциону политику и исламофобичну реторику крајње десних партија.
Гледајући ситуацију на терену, види се да је све теже одржати потпуну искљученост крајње деснице на европском нивоу. Неке од партија ће се, баш као што смо видели у Холандији, изненада наћи у ситуацији да је једини пут напред у сарадњи са екстремном десницом.
Наравно, исход избора за Европски парламент би играо улогу у политичким одлукама ЕУ, али на крају крајева, државе чланице су важније и од парламента и од комисије. Преузимање власти од стране екстремне деснице, као што видимо у многим земљама ЕУ, већ је повукло ЕУ у том правцу. У међувремену, демократске институције и вредности суочене су са растућим претњама у неколико земаља ЕУ, од политичког насиља у Немачкој, Словачкој и Данској, у Мађарску разбијање слободних медија, малтретирање мањина и разговори о затварању граница за не-ЕУ подизањем ограде ка ускршњој граници.
Упркос напретку постигнутом у заштити људских права током последњих деценија, расизам, злочини из мржње и говор мржње су распрострањени у Европи иу порасту у многим земљама. Разлог за забринутост је и говор мржње, који је све раширенији, посебно у политичкој сфери и на интернету.
Зато апелујемо на институције ЕУ, парламентарце, комесаре и политичаре националних влада да буду свесни утицаја њихових речи на јавно мњење и да се уздрже од употребе било каквих облика дискриминаторног, увредљивог или агресивног језика о групама или категорије људи. Како је расизам сложен феномен и укључује више фактора, борба против њега мора се водити на више фронтова. Поред правних инструмената осмишљених да забране и казне све изразе расизма, укључујући говор мржње, морамо се борити против нетолеранције користећи културне и друштвене инструменте. Образовање и информисање морају играти кључну улогу у обуци јавности да поштује етничку, културну и верску разноликост. Солидарност са групама које су жртве расизма и мете говора мржње, као и између ових група, значајно доприноси сузбијању расизма и дискриминације у свим облицима.
Европа треба да остане модел слободе уместо да постане тврђава Европа.
