21 C
Брисел
Недеља, септембар КСНУМКС, КСНУМКС
РелигијаХришћанствоМир у Библији: дар са висине

Мир у Библији: дар са висине

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Гост Аутор
Гост Аутор
Гост аутор објављује чланке сарадника из целог света

аутор Мартин Хоеггер, ввв.хоеггер.орг

Током недавног екуменског састанка „Синакса” у манастиру Бранковеану, близу Сибиуа у Румунији, на тему „Блажени миротворци”, предложено је библијско путовање о миру у Библији. Библија нуди основне приче о миру. Заједничко читање у духу „Лецтио дивина“ такође нам даје укус мира.

Жан-Филип Калам, капелан у заједници Грандцхамп у Швајцарској, дао је студију о миру у Библији, почевши од речи апостола Павла: „Божји мир превазилази све што се може замислити“. Бог је доброта, и он само жели да пренесе мир који живи у себи, као заједницу Оца и Сина.

Бог је припремио мир онима које воли (1 Кор 2). Овај мир нам не долази без њега. Само кроз обнављање нашег односа са Њим можемо га доживети.

Мир је у суштини дар који долази од Бога. То је in историју, али не of историје. Само Исус је Божји потпуни мир. Политика сама то не може створити. Он једини то може дати.

Приче о миру у Библији

Потрага за миром захтева аскетизам. Библија нам пружа суштинске, незаменљиве и алтернативне наративе који ће нас водити.

У причи о Каину и Авељу, Бог каже старијем брату: „Зло је пред твојим вратима. На вама је да то превазиђете”. Када човек допусти да се насиљем освоји, он покреће процес који је изван њега. Ова прича нас учи да морамо почети слушањем Бога, који куца на врата наших срца, и одбацивањем гласа завођења.

Занимљиво је да у 1. Самуиловој 24. Давид одлучује да поштеди Саула, свог прогонитеља, јер се сећа да га је Бог помазао. Пошто је Исус дао свој живот за све, не можемо више ни на кога дићи руке. У Луки 12:13-14, Исус одбија да се умеша у питање наслеђа. Он позива да свако преузме одговорност.

Исус је такође провоцирао своје слушаоце рекавши: „Нисам дошао да донесем мир“. Зашто однос са њим има предност над свим осталим односима? Јер је „У Христу“ да се прави квалитет људских односа може дешифровати. Миротворац је спреман да препозна Исуса који је донео мир дајући свој живот на крсту. У име Христово, миротворац се ставља на располагање да живи у миру са свима.

Он је реалиста не само у смислу да познаје стварне услове ситуација којима присуствује, већ је и реалиста у смислу да је свестан стварности Божјег царства и непрекидног дела. Зато се упушта у жарко заступништво и на све гледа са надом. Са овом визијом и овом мисијом, у друштву сваког људског бића, он нуди своје присуство на местима где је сломљеност, да постане „поправљач ломова“ (видети Исаија 58, 6-14).

Мир и правда

Наставник Пјер-Ив Брант, са Богословског факултета у Лозани, понудио је медитацију, истичући да је мир немогућ тамо где влада неправда. Размишљао је о пророку Амосу, који осуђује неправду у име Речи Божије (8-4).

Шалом” – мир дат од Бога – ствара ред у свету. Авраам је пример нежног човека који доживљава блаженство благости. Он је смирио сукоб између својих пастира и Лотових пастира. Нежна особа је и миротворац. Између хришћанских деноминација, такође су нам потребни ови миротворци, мушкарци и жене који не заузимају сав простор, али дају другима прилику да се одазову позиву који су примили.

Lectio Divina

На сваком састанку Синаксе нуди се „лецтио дивина“, духовни приступ Светом писму. Позивање на Реч Божију је централно, јер кроз њу Христос говори нама. Циљ лекције је да га сретнемо и да му кажемо „ти“ у молитви. И он је тај који нас уједињује. Ове године, књижица о првом Јовановом писму водила је медитацију. 

У овом писму аутор жели да ојача нашу заједницу са Исусом Христом, као и нашу заједницу са другима. „Бог је светлост“ (1:5), а непосредна последица овога је да морамо да ходамо у његовој светлости, да волимо једни друге... и да признамо своје грешке када то не учинимо.

Реч „мир“ се не појављује у овом писму. Међутим, живот, заједништво и радост обећани онима који приме Христа су знаци библијског „Шалома“, есхатолошког дара мира који су верници већ искусили (уп. 1. Јованова 1-1).

Мир у литургијском животу

Једно од места за примање библијске поруке је литургија. архимандрит Пхиладелпхос Кафалис (Брисел, Васељенска патријаршија) разматра мир у литургијском животу из православне перспективе. Литургија тражи мир са висине за Цркву и спасење света: „У миру Господу се помолимо“! Истински мир се живи у Богу и долази од њега.

Сакраменти су прозор у Царство Божије које својом уједињујућом силом доноси мир. У свим сакраментима молимо за смирење. У ствари, сам Христос је тај који се налази у сакраментима и који даје мир. Преображени, верници доносе овај мир у свет после литургије.

За друге чланке на ову тему погледајте:  https://www.hoegger.org/article/blessed-are-the-peacemakers/

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -