Православна црква 8. јула одаје почаст великомученику Прокопија. У народном веровању, светац је заштитник пчелара и познат је као Прокопије пчелар.
Свети Прокопије је рођен у Јерусалиму у другој половини 3. века и пре крштења носио је име Неаније. Његова мајка је била паганка и васпитала га је у својим паганским веровањима, а затим га ставила у службу цара Диоклецијана. Поставио га је за управника града Александрете у Сирији и наредио му да строго прогони и кажњава хришћане ако се не одрекну своје вере и Исуса Христа и не желе да се клањају идолима. Пошто је Диоклецијан сматрао јачање паганског религија важан за јачање државне власти у огромној империји.
Неаније је већ био импресиониран добротом и узорним животом многих хришћана, те стога није био уверен у исправност царског указа, али га је морао извршити. Међутим, на путу за Александрету дигла се јака бура и он је у ваздуху видео светао крст, чувши глас који га позива на веру у Христа. С друге стране, младог војсковођу је мајка охрабрила да настави са приношењем жртава идолима. А када јој је Неаније коначно рекао да је спреман да прими хришћанство, мајка се пожалила цару на свог сина. Диоклецијан се наљутио и наредио на изграђивање да казни Неанија који је одступио од паганства у хришћанство.
Остао је чврст у својој хришћанској вери, спреман и на смрт Христа ради. Бачен је у тамницу, где су почела мучења, наизменично са наговарањем да се одрекне вере. Локални хришћани су му помогли да се крсти у келији са именом Прокопије („просперитетни”). Видевши веру и храброст исповедника, Христу су се обратили и неки војници и угледни грађани. Али и они су одмах били строго кажњени одсецањем главе. Најзад је мачем посечен и великомученик Прокопије. То се догодило 303. године.
Илустративна фотографија: Свети великомученик Прокопије († 303) – заштитник пчелара. Фреска Мануела Панселина у цркви Протата у Кареји, Света Гора. Православна црква га празнује 8. јула.
