„Јутрос смо чули ставове припадника авганистанског цивилног друштва, жена и мушкараца, који су нам – специјалним изасланицима и УН – пружили вредне увиде о правима жена и мањина у земљи, образовању девојчица, медијима, пословна и многа друга питања“, Росемари ДиЦарло, подсекретар УН-а за политичка питања, рекао медијима у Дохи, након Трећег састанка специјалних изасланика за Авганистан.
„Они су поделили своје ставове и перспективе о процесу у Дохи, као ио ангажовању између Авганистана и међународне заједнице уопште... наша размена је била изузетно важна и корисна“, додала је она.
Текући разговори у Дохи били су прва инстанца да су талибанске власти де факто присуствовале дискусијама. Нису учествовали у првом и другом кругу одржаном у Мај 2023 Фебруар КСНУМКС.
Консултације се заснивају на предлозима наведеним у независном прегледу интегрисаног и кохерентног приступа који је спровео Феридун Синирлиоглу, у складу са Савет безбедности резолуција 2679.
Дијалог изграђен на искрености
Госпођа Дикарло је истакла да је ово тек почетак овог процеса и да ће за то бити потребно време и стрпљење.
Она је додала да постоји потреба да се изгради поверење на свим странама, истичући да дијалог мора да се гради на поштењу и принципима – принципима Повеља УН и разни уговори о људским правима чији је Авганистан потписник.
Међутим, помоћ свим људима у Авганистану остаје главни циљ, рекла је она.
Одговарајући на питања да ли мисли да су људска права и грађанска права унутрашње питање у Авганистану, госпођа Дикарло је истакла да је током разговора јасно ставила до знања да је Авганистан потписао низ уговора и међународних споразума који су се фокусирали на људска и грађанска права. права, а Авганистан је, као држава, обавезан овим споразумима, па то није унутрашње питање.
Стручњаци за права позивају Белорусију да помилује старије особе у затвору
Независни стручњаци УН за људска права позвали су белоруске власти да помиловање или укидање казне старијим лицима затворен због политичких оптужби.
У саопштењу за јавност, стручњаци – укључујући и Специјални известилац за стање људских права у Белорусији – рекли су да су добили списак од 63 особе старије од 60 година, укључујући 15 жена, затворених због „стварне или наводне политичке опозиције“.
Већина њих издржава казну до 25 година, неки су у притвору, а други се суочавају са принудном психијатријском негом. Неколико притвореника пати од хроничних болести, акутних болести или инвалидитета.
„Према различитим изворима, затвореници који су уврштени на ове спискове су подвргнути различитим облицима злостављања, укључујући притвор без комуникације и ускраћивање брзе и адекватне медицинске неге, као и ограничења у преписци и трансферу новца“, експерти рекао.
Прошлог месеца белоруски парламент је предложио амнестију за оне који су у старосној доби за пензију, али се она неће односити на затворенике осуђене за прекршаје као што су грубо кршење јавног реда, наношење штете националној безбедности, клевета на рачун председника или дискредитација Белорусије.
„Које се често злоупотребљавају за политички мотивисана гоњења“, напомињу експерти.
Они су такође указали на некомпатибилност белоруских закона о борби против тероризма и екстремизма са међународним правом о људским правима и поновили позив Белорусији да поштује своје међународне обавезе и ослободи све особе које су неправедно осуђене због остваривања својих људских права.
Именован од стране Женеве Савет за људска права и чинећи део њеног Посебни поступци, Специјални известиоци имају мандат да прате и извештавају о стању људских права у земљи или тематским областима. Они нису особље УН и не примају плату.
Комитет за права позива Индију да заустави затварање избеглица Рохингја
Комитет за елиминацију расне дискриминације позвао Индију да прекинути произвољно масовно затварање Рохингја избеглица и да се уздрже од присилне депортације и повратка у Мјанмар, где би се могли суочити са озбиљним кршењима и злоупотребама људских права.
Комитет је рекао да је „забринут због извештаја о произвољном масовном затварању Рохиња, укључујући децу, у неадекватним условима иу неким случајевима без одговарајућег поступка или приступа правном заступању“.
Изразила је узнемиреност због извештаја о „неколико случајева присилне депортације и повратка у Мјанмар између 2018. и 2022. године, као и због сталног ризика од депортације преосталих Рохиња у Индији, што је кршење принципа забране протеривања“.
Такође је позвала Индију да оконча произвољно масовно затварање Рохиња и примени само имиграциони притвор као крајњу меру – у најкраћем могућем периоду – и да притвореним Рохињама пружи правне гаранције и приступ правном саветнику.
Комитет је даље позвао Индију да „прекине расну дискриминацију против Рохиња и да уклони ограничења која их спречавају да уживају своја права без дискриминације, посебно у погледу приступа запошљавању, здравству и образовању, посебно осигуравањем издавања дугорочних виза и други лични документ”.
Одбор је тело састављено од 18 независних експерата који прати спровођење Конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације од стране њених држава уговорница.
Његове чланове бирају државе потписнице Конвенције и служе у личном својству, независно од УН и влада.
Глобална трговина расте почетком 2024., додајући 350 милијарди долара робе и услуга
Глобални трговински трендови су постали позитивни у првом кварталу 2024. године, при чему је вредност робне размене порасла за око 1 одсто у односу на квартал и услуга за око 1.5 одсто, саопштило је тело УН за трговину и развој (УНЦТАД) пријавио.
Пораст је подстакнут позитивном трговинском динамиком за Сједињене Државе и земље у развоју, посебно велике азијске економије у развоју, према УНЦТАД-у Ажурирање глобалне трговине за јул 2024.
„Очекује се да ће ово додати приближно 250 милијарди долара трговини робом и 100 милијарди долара трговини услугама у првој половини 2024. у поређењу са другом половином 2023. године“, наводи се у саопштењу.
УНЦТАД је такође известио да глобалне прогнозе за раст бруто домаћег производа (БДП) остају на око 3 процента за 2024. „са краткорочним трговинским изгледима који су опрезно оптимистични“.
„Ако се позитивни трендови наставе, глобална трговина 2024. могла би да достигне скоро 32 трилиона долара, али је мало вероватно да ће премашити свој рекордни ниво виђен 2022. године“, додаје се.
Изазови и даље постоје
У извештају је такође изражена забринутост због утицаја геополитичких и политичких изазова.
Упркос овим позитивним трендовима, „изгледи за 2024. су ублажени потенцијалним геополитичким питањима и утицајима индустријске политике“, саопштио је УНЦТАД.
Геополитичке тензије, растући трошкови испоруке и нове индустријске политике могле би да преобликују глобалне трговинске обрасце, додаје се, упозоравајући да би све већи фокус на домаћу индустрију и трговинска ограничења могла да омета раст међународне трговине.
