Беч, 22. август 2024. године – Злочини из верске мржње – Поводом Међународног дана сећања на жртве насиља заснованог на вери или уверењу, значајан је фокус на све већем броју злочина из мржње у региону ОЕБС-а. Ово питање је наглашено у а изјава личних представника председавајућег ОЕБС-а, наглашавајући хитну акцију која је потребна за решавање растуће верске нетолеранције и дискриминације.
У својој истакнутој поруци, представници су изразили „дубоку забринутост због алармантног нивоа злочина из мржње и аката насиља заснованог на вери или уверењу широм региона ОЕБС-а“. Ова тврдња није без основа. У саопштењу се истиче узнемирујући пораст нетолеранције према муслиманима, уз напомену да је „велики и све већи број пријављених инцидената нетолеранције, насиља и дискриминације над муслиманима“ сведочанство дубоко укорењених корена антимуслиманске мржње појачане ксенофобијом у неколико земаља.
Од серије Хамасових терористичких напада у октобру 2023. године, дошло је до пораста антисемитских осећања. Последице ових инцидената, у комбинацији са сталним тензијама на Блиском истоку, изазвале су осећај страха међу заједницама које живе у различитим ОЕБС нације. Представници су истакли да су ови услови приморали појединце да „скривају свој јеврејски идентитет у јавности,” оштар показатељ садашњих претњи личној слободи и безбедности.
Очигледно је да злочини из верске мржње нису ограничени ни на једну групу. “Дела нетрпељивости према хришћанима и припадницима других вероисповести или уверења настављају се несметано,“, наводи се у саопштењу, наглашавајући везу између ових акција и екстремног национализма, расизма и предрасуда. Ове раскрснице представљају опасност за различите друштвене групе, као што су жене, имигранти, Роми и Синти.
Значајан допринос овом забрињавајућем тренду верских злочина из мржње је улога друштвених медија. Представници су упозорили да су платформе друштвених медија од кључне важности за „промовисање и појачавање ових радњи и изражавања нетолеранције и ксенофобије”, често подстичући насиље ширењем лажних информација. Они су нагласили да, иако је слобода изражавања темељ демократије, она не би требало да служи као штит за неконтролисану мржњу која циља на физичко и емоционално благостање појединаца.
Последице неконтролисаног насиља заснованог на религија или веровање превазилази непосредне физичке претње. Ова дела „ризиковати ерозију наших основних демократских вредности и принципа,” представља дугорочну претњу друштвеној кохезији, мирном суживоту и друштвеној безбедности.
У својим завршним речима, представници ОЕБС-а упутили су снажан позив на акцију. Они су охрабрили државе учеснице да појачају напоре у заштити слободе вероисповести и уверења, подстичући примену „свеобухватне мере које омогућавају ефикасно пријављивање, евидентирање и кривично гоњење злочина из мржње.” Штавише, они су нагласили неопходност законодавних и извршних мера уз одговарајућу подршку жртвама, када трпе злочине из верске мржње.
У саопштењу се истиче да „слобода вероисповести или уверења је посебно призната као интегрални аспект свеобухватног концепта безбедности ОЕБС-а,” јачајући своју виталну улогу у борби против дискриминације и предрасуда. Представници су изразили спремност да помогну државама чланицама са Канцеларијом ОЕБС-а за демократске институције и Људска права (ОДИХР) у неговању поштовања слободе мисли, савести, вероисповести или уверења.
Заједнички позив одјекнуо је од Рабин Андрев Бакер, Амбасадор Еврен Дагделен Акгун, и др Регина Полак, од којих сваки представља фокус на борби против различитих аспеката нетолеранције и дискриминације. Њихов јединствени став служи као кључни подсетник на текуће напоре потребне да се обезбеди сигурна, инклузивна будућност за све религије и уверења у региону ОЕБС-а.
