3. август 2024. године обележава се сећање на језидску трагедију, у знак сећања на једно поглавље у прошлости Ирака. Пре десет година, на овај датум 2014. године, терористи Даеша (ИСИС) починили су злочине над језидском заједницом у Сињару, што је резултирало бруталним убиством 3,000 невиних цивила и отмицом 7,000 жена и деце. Многи од заробљених су доживели искуство ропства и трагично су коришћени као живи штит током сукоба.
У саопштењу које је издао високи представник Европске уније похваљен је напор грађана и снага безбедности у борби против Даеша уз значајну подршку међународних партнера. Тхе EU је стајао као савезник у борби против тероризма и насилног екстремизма.
Језиди, заједница у култури и наслеђу, генерацијама су играли интегралну улогу у друштвеној таписерији Ирака. Упркос десет година од када су се десила ова гнусна дела, они настављају да се боре са препрекама, посебно у вези са повратком у Сињар. Изазови као што су безбедносни ризици и ограничен приступ услугама ометају репатријацију расељених лица.
У саопштењу ЕУ је наглашена хитна важност и за владу Ирака и за регионалну владу Курдистана да испоштују своје обавезе наведене у Синџарском споразуму. Овај споразум игра улогу у побољшању услова живота у овој области и подржавању повратка интерно расељених лица (ИРЛ).
Препознајући изазове са којима се суочавају Језиди који се враћају, ЕУ је похвалила напоре владе да пружи помоћ за реконструкцију, као што су становање, образовне услуге и могућности запошљавања. ЕУ се обавезала да ће помоћи Језидима док се враћају из кампова за интерно расељена лица назад у своје заједнице.
Поред тога, УНИТАД је похваљен за свој рад на прикупљању доказа за кривично гоњење у државама чланицама ЕУ. Очување ових доказа је од суштинског значаја не за испоруку правде језидским жртвама, већ за глобалне напоре за одговорност против злочина Даиша.
Поводом годишњице језидске трагедије, ЕУ је поново потврдила своју посвећеност подршци језидској заједници. Признали су да је њихов пут ка опоравку и правди у току. Они који су преживели тешкоће међу Језидима још увек чекају признање и одговорност коју с правом заслужују. Хитност за инклузивним, сигурним и достојанственим решењима за расељене особе је критичнија него икада.
