Од Светог архиепископа Серафима (Соболева), Беседа изговорена у Софији (Бугарска) на празник Преображења Господњег 6. августа 1947. године.
Литургијско Свето Јеванђеље: У то време Исус узе са собом Петра, Јакова и Јована, брата свога, и одведе их саме на гору високу; и преобрази се пред њима: и лице Његово засија као сунце, и хаљине Његове постадоше беле као светлост. И гле, указаше им се Мојсије и Илија говорећи с Њим. Тада Петар одговори Исусу и рече: Господе, добро нам је бити овде; ако хоћеш, хајде да направимо овде три надстрешнице: једну за Тебе, једну за Мојсија и једну за Илију. Док је још говорио, гле, сјајни облак их засени; и чу се глас у облаку који говораше: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Слусај га. А ученици чувши ово падоше ничице и уплашише се веома. Али Исус, прилазећи, дотаче их се и рече: устаните и не бојте се! И кад подигоше очи, не видеше никог осим самог Исуса. А кад сиђоше с горе, заповеди им Исус и рече: не причајте никоме о овој визији док Син Човечији не устане из мртвих (Мт. 17-1).
Нека и нама грешнима светли вечна светлост Твоја...
У кондаку у част данашњег великог празника Преображења Господњег каже се: „Преобразио си се на гори и ученици Твоји, колико им је то било могуће, видеше славу Твоју, Христе Боже, тако да када виде Те распетог, схватиће да је твоје страдање било добровољно, и да проповедају свету да си Ти заиста сјај Очев“.
Овде нам Света Црква саопштава сврху Преображења Господњег. Христови ученици су се суочили са страшним испитом вере. Од њих се очекивало да буду сведоци ужасног Христовог понижења — Његовог пљувања, шамарања, бичевања и срамног распећа и смрти на крсту. Требало је ојачати њихову веру у Сина Божијег, показати им да се Он својевољно, својом слободном вољом, предао овој срамоти, овим страдањима.
Управо је то учинио Господ када се преобразио пред својим ученицима на Тавору и открио им сву своју божанску славу. Они нису могли да поднесу ову славу и пали су ничице, али су од ње доживели у својим срцима неизрециво небеско блаженство и осећали целим бићем да је Христос истинити Син Божији, да је Он извор вечног небеског блаженства за вернике.
Св. Међутим, Црква указује на другу сврху Преображења Господњег. Она нам о њој говори следећим речима данашњег празничног тропара:
На гори си се преобразио, Христе Боже, ... да и нама грешнима засија светлост вечна Твоја...
Господ је све учинио за нас: учио је, страдао и умро за нас, за нас је васкрсао и вазнео, за нас се преобразио, да би кроз ову божанску светлост и нас преобразио, кроз ову светлост и ми од грешника у постаните чисти и свети, од слабих до јаких, од тужних до радостних. Ова светлост, неопходна за наше преображење, није ништа друго до благодат Духа Светога, која је сишла на апостоле и која се од тог времена до данас обилно излива на нас кроз свету Цркву, кроз њене Тајне.
Како нас светлост трансформише
И Света Црква нам показује велики број примера како дивно ова божанска благодат, ова божанска светлост преображава нас грешне и чини новим, блаженим људима. Тако се кроз ову благодат једном просветио разборити разбојник, распет са Исусом Христом. Свети јеванђелисти Матеј и Марко приповедају да су у почетку оба разбојника хулила на Господа. И ев. Лука прецизира да је само један од њих хулио на Господа.
Постаје јасно да је Господ дотакао срце другог разбојника својом благодаћу. Господ се сетио велике милости коју му је, по црквеном предању, указао не наневши никакво зло Светој породици када је Богомладенца са Пречистој Мајком Својом и праведним Јосифом побегао од Ирода у Египат. На крсту је овај разбојник поверовао у Христа и био је први од Христових следбеника који је ушао у рај за вечно блаженство. Ова благодатна светлост једном је обасјала Савла када је отишао у Дамаск да прогони и погуби хришћане. И од прогонитеља се преобразио у највећег апостола Христовог.
Истом овом благодаћу, њеном божанском светлошћу, Марија Египћанка, Евдокија и Таисија, од славних блудница, чистотом и Христовом љубављу преображени су у анђеле. Из биографије пречасног Мојсија Мурина види се да је он био вођа разбојника, укаљан убиствима и свим врстама тешких злочина. Касније, међутим, просветљен благодаћу и укрепљен њеном силом, задивио је свакога својом кротошћу, својим анђелским животом, због чега га је Света Црква поставила у равну ногу са преподобним Арсенијем Великим и другим великим светим оцима. .
Света Црква нам даје многе примере упечатљивог дејства благодати, када су хулитељи Христови, мучитељи и џелати хришћана, одједном постали верници и примили мученичке венце.
Господе, просветли моју таму!
Велики отац Цркве, Свети Григорије Палама, Архиепископ Солунски, молио се тако кратком молитвом: „Господе, просветли таму моју“ (уп. Пс. 17). И Господ га тако просветли светлошћу благодати Своје, да када је свети Григорије служио Литургију, божанска светлост потече са лица његовог и многи благочестиви људи у храму то виде.
Да се и ми, љубљена децо моја у Христу, увек молимо да се преобразимо и постанемо од телесних – духовних, од страсних – бестрасних кроз светлост благодати која живи у нама од тренутка Крштења и која тиња у нама као божанска искра под пепео наших греха и страсти. Потрудимо се, кроз испуњавање заповести Божијих, као главни циљ нашег живота, да будемо светлост, по речима Спаситељеве: „Ви сте светлост свету“ (Мт. 5, 14); „да се ваша светлост засија пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег небеског“ (Мт. 5:16). Нека се на нама испуне речи Господње после наше смрти: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца свога.
Зато умолимо Пречисту Богородицу, нашу прву Заступницу и Заступницу пред Богом, да се свом силом својом и над нама испуне речи тропара у част данашњег празника:
Молитвама Богородице нека засија нама грешнима вечна светлост Твоја, Светлодавче, слава Теби!
Амин.
