На Дан независности, председник Зеленски је потписао Закон број 8371 о забрани деловања Руске православне цркве (РПЦ) у Украјини преко Украјинске православне цркве (УПЦ).
Председник Зеленски је 24. августа 2024. потписао Закон бр. 8371 „О заштити уставног поретка у области верских организација“, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве (УПЦ) који је четири дана раније усвојила Врховна рада.
Закон ће ступити на снагу 30 дана од дана објављивања. Међутим, са изузетком једне одредбе – према којој ће заједнице УПЦ имати девет месеци да прекину везе са Руском православном црквом (РПЦ).
У свом обраћању, predsednik Zelenski „С обзиром да је Руска православна црква идеолошки наставак режима државе агресора, саучесник ратних злочина и злочина против човечности који су почињени у име Руске Федерације и идеологије ’руског света’, забрањене су активности Руске православне цркве у Украјини.
Закон бр. 8371 каже да је забрањена делатност верских организација повезаних са страном верском организацијом. Украјина није дозвољено и такве верске организације престају у складу са законом утврђеним законом.
Парламент: 265 гласова за Закон бр. 8371, 29 против и 4 уздржана, 24 није учествовало у гласању
Одлуку је подржало 265 посланика, 29 је гласало против и 4 била уздржана.
У „Слуги народа“ (Странка председника Зеленског) за закон су гласала 173 посланика,
„Европска солидарност“ дала 25 гласова,
„Баткившчина“ („Отаџбина“) – 17,
„Платформа за живот и мир“ – 1,
„За будућност“ – 9,
„Холос” („Глас”) – 18,
„Довира” („Поверење”) – 11,
„Рестаурација Украјина” – 0.
Независни посланици дали су 11 гласова.
Овај последњи закон део је процеса дерусификације и културне деколонизације Украјине који је започео политичком и територијалном независношћу Украјине од касног Совјетског Савеза 24. августа 1991. и настављен наметањем украјинског језика као јединог службени језик земље, преписивање њене историје, ревизија школских уџбеника, преименовање градова и улица, уклањање јавних уметничких дела која подсећају на комунизам и Совјетски Савез.
Последњи важан камен совјетског наслеђа који је требало уклонити била је преживела веза Московске патријаршије и целе Русије са њеним историјским огранком у Украјини, Украјинском православном црквом (УПЦ-МП) која са својих око 11000 парохија остаје већинска религија у међународно признатим границама Украјине.
Један број њених парохија које се налазе на окупираној територији Крима (2014) и у делу Донбаса који је заузела Руска Федерација де фацто су припојили Руска православна црква и руски патријарх Кирил.
На сувереним територијама Украјине, УПЦ и (национална) православна црква Украјине (ПЦУ) настале у децембру 2018. спајањем неколико Цркава и убрзо након тога повезане са Цариградском патријаршијом сада имају приближно исти број парохија.
Главне тачке Закона бр. 8371
Религиозни учењак Андрии Смирнов објаснио у интервјуу шта предвиђа закон бр. 8371:
– Делатност Руске православне цркве у Украјини је забрањена. УПЦ МП не може бити део структуре РПЦ нити бити на други начин повезан са њом.
– Делатност УПЦ МП није дозвољена, а њене верске организације биће угашене на основу судских одлука девет месеци од објављивања закона.
– Државна служба Украјине за етничку политику и слободу савести проучава, одобрава и објављује списак верских организација повезаних са РОЦ.
– УПЦ може да настави са радом ако прекине административне везе са РПЦ.
– Поједностављење процеса промене надлежности парохија и манастира УПЦ-МП на ПЦУ.
– Уговори о коришћењу државне имовине закључени са УПЦ МП се раскидају пре рока.
– Бесплатан закуп државне и општинске имовине од стране верских организација.
– Пропаганда неоколонијалне идеологије „руског света“ је забрањена.
Религиозни учењак предвиђа да ће закон олакшати и убрзати процес миграције појединих парохија УПЦ МП у ПЦУ.
Конкретно, заједнице које користе цркве у државном власништву одлучиће да ли ће пренети или тражити нове просторије.
Према речима Андрија Смирнова, парохије УПЦ МП (оне са својим црквама које нису у државном власништву) наставиће да функционишу и након судских забрана. А ови су већина.
„Нису у опасности ни након што суд укине регистрацију правног лица. Заједнице ће моћи да раде без регистрације и да региструју своје цркве на имена појединаца. Верници УПЦ ће и даље моћи да се окупљају и моле у њима“, рекао је стручњак.
УПЦ МП и Руска православна црква: аутономија, али не и раскол
Због подршке патријарха Кирила Путиновом рату против Украјине, УПЦ МП се прогресивно удаљила од Руске православне цркве. Године 2022. ревидирала је свој статут како би ојачала своју потпуну аутономију и независност од Москве. УПЦ МП нема представника у Московској Патријаршији, али се није отцепила од ње и неће да би сачувала свој канонски статус унутар Московске Патријаршије.
Дана 27. маја 2022. Сабор УПЦ МП уклонио је из свог статута све референце на такву зависност, наглашавајући њену финансијску аутономију и одсуство било каквог спољног мешања у именовање свог свештенства. Овим се одвојила од Руске православне цркве и престала да обележава помен патријарха Кирила на богослужењима јер је он благословио рат Владимира Путина против Украјине. Ово удаљавање, међутим, није довело до раскола од Московске Патријаршије и делимично је сачувало духовну заједницу са Московском Патријаршијом.
