Научници са аустралијског универзитета Флиндерс открили су да је здраво тло изненађујуће бучно место. И дефорестирана места или она са лошим земљиштем „звуче“ много тише.
Стручњаци до овог закључка долазе захваљујући новој области науке – екоакустици, која проучава звучне пејзаже.
Слушали су звукове мрава, црва и других створења која живе под земљом у Јужној Аустралији како би проценили однос између звукова тла и биодиверзитета.
У часопису Јоурнал оф Апплиед Ецологи, истраживачи описују експерименте са три различита типа шумских делова: две дефорестиране површине земље, две пошумљене површине које су пошумљене последњих година и две углавном нетакнуте делове земље.
Звукови тла снимљени су током дана на свих шест локација, а допуњени су снимцима узорака тла узетих у звучно изолованој комори.
Истраживачи су пребројали број бескичмењака у сваком узорку тла како би утврдили колико живих бића живи на свакој локацији.
Анализа је показала већу разноликост и на нетакнутим и на обновљеним локацијама, од којих оба имају сложенију акустику.
Звучни снимци тла на овим локацијама укључују пуцкетање, жуборење и низ других звукова – доказ разноликости и здравља живота испод површине. Дефорестирано подручје било је мирније.
„Ослушкивање“ тла могло би помоћи у идентификацији подручја којима је потребна рестаурација или заштита, или чак упозорити на еколошке поремећаје, написали су истраживачи.
„Сви живи организми производе звукове, а наши прелиминарни резултати показују да различити организми у тлу имају различите звучне профиле у зависности од њихове активности, облика, удова и величине“, рекао је Џејк М. Робинсон, еколог са Универзитета Флиндерс у Аустралији, један од аутори студије, коју цитира Бесјоурналс.
Илустративна фотографија Муффин Цреативес: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/цлосе-уп-пхото-оф-персон-холдинг-санд-2203683/
