Специјални изасланик ЕУ за слободу вероисповести или уверења, господин Франс ван Даеле, налази се уочи спровођења мисије утврђивања чињеница у Пакистану. Датуми најављени пре два месеца били су 8-11. септембар, а недавно је потврђено да ће ове недеље бити у Исламабаду. У овој фази није познато ко ће бити његови саговорници јер није било званичног саопштења о његовој мисији, његовом програму и циљевима.
Међутим, може се очекивати да ће покренути низ питања која се тичу еклатантних кршења људских права која посебно погађају локалне верске мањине и за надати се да ће прикупити корисне и конкретне информације за Европску комисију у вези са комерцијалним привилегијама статус ГСП+ који је ЕУ доделила Пакистану. На крају, али не и најмање важно, препоручили бисмо му да он посетите особу која је затворена због оптужби за богохуљење. Ово би био охрабрење свим верским затвореницима савести – њих преко 50, према Бази документованих случајева Америчка комисија за међународну верску слободу – и пакистанском цивилном друштву.
Људска права Без граница је контактирао представнике Римокатоличке цркве, католичких удружења, Ахмади група, адвоката и активиста за људска права у Пакистану, али они нису знали за ту посету или су рекли да нису добили никакав позив за састанак. Одређени број разговора ће се свакако одржати у просторијама Делегација ЕУ у Пакистану.
Комерцијалне привилегије повезане са ГСП+ статусом
Пакистан је земља од велику забринутост за њене систематске и озбиљне верске слободе и друга кршења људских права.
ГСП+ – Генерализовани систем преференција – је EU шема која додељује привилегован приступ (смањене или нулте царине) тржишту ЕУ за производе из појединих мање развијених земаља. Када земља која испуњава услове добије статус ГСП+, њени производи у приближно 66% свих тарифних линија ЕУ улазе на тржиште ЕУ са царинама од 0%, АЛИ да постану и остану корисници ГСП+ статуса, земља корисница мора показати опипљив напредак у имплементацији27 међународних уговора у вези са радничким правима, добрим управљањем, климом и животном средином и људским правима (укључујући слободу вероисповести и друга права која се односе на верске мањине и њихове припаднике).
ГСП+ статус, верске слободе и људска права
Дана 29. априла 2021 Европски парламент је позвао Комисију и Европску службу за спољне послове да одмах преиспитати да ли Пакистан испуњава услове за ГСП+ статус у светлу недавних кршења људских права, како је „влада систематски спроводила закона о богохуљењу и нису успели да заштите верске мањине од злоупотреба недржавних актера, уз нагли пораст у циљана убиства, случајеви богохуљења, присилна преобраћења и говор мржње против верских мањина (...); док отмица, присилни прелазак на ислам, силовање и принудни брак остала непосредна претња за жене и децу из верских мањина у 2020, посебно за оне из хиндуистичке и хришћанске вере.
16. јануара 2023. шест Специјални известиоци УН изразили су забринутост због пријављених пораста отмица, присилних бракова и преобраћења малолетних девојчица и младих жена из верских мањинаs у Пакистану и позвао на хитне напоре да се ове праксе сузбију и осигура правда за жртве.
Пакистанска национална скупштина је 17. јануара 2023. једногласно гласала за проширити земљу закони о богохуљењу проширење казне на оне за које се сматра да су увредили Мухамедове жене, породицу и другове, са 10 година затвора или доживотним затвором. Врховни суд Пакистана затражио је од владе, преко своје полиције, да се пажљивије бави случајевима богохуљења и избегне злоупотребу закона о богохуљењу (*), у процесу у августу 2022.
О очајној ситуацији заједнице Ахмадија у Пакистану
Муслиманска заједница Ахмадија у Пакистану трпи алармантан пораст насиља и системског прогона 2024. године, уз узнемирујући тренд циљаних убистава, скрнављења џамија и гробова и континуираног ускраћивања основних грађанских права.
У јануару 2024, полиција Пенџаба је оскрнавила 65 надгробних споменика Ахмадија у Мусаи Вали, тврдећи да делује по наређењу локалног званичника познатог по прогону Ахмадија. Ови акти скрнављења не само да нарушавају светост верских објеката заједнице, већ и шаљу језиву поруку да је њихово постојање непожељно у Пакистану.
Ове године, само до јула 2024., четворица Ахмади муслимана су брутално убијена у религиозно мотивисаним нападима. Међу њима је и убиство Тахира Икбала, председника локалне муслиманске заједнице Ахмадија у Бахавалпуру, кога су мотоциклисти убили у марту. У јуну је 16-годишњи ученик медресе убио двојицу Ахмадијаца, Гхулама Сарвара и Рахата Ахмада Бајву, у одвојеним инцидентима у Манди Бахаудину, наводећи верске мотиве. Насиље се наставило у јулу када је Зака ур Рехман, 53-годишњи зубар, убијен из ватреног оружја у својој клиници у Лала Муси, Гујрат. Ова гнусна дела одражавају екстремну рањивост муслиманске заједнице Ахмадија, која је рутински на мети због своје вере, са мало одговорности за починиоце.
Насиље над заједницом протеже се даље од физичких напада до систематског скрнављења џамија и гробова Ахмади муслимана. У фебруару 2024., екстремисти наоружани пушкама, чекићима и лопатама напали су Ахмади џамију у Котлију, Азад Џаму и Кашмиру, уништивши њене минарете и брутално премлативши вернике. У јуну, током прославе Бајрама, гомила од 150 људи напала је другу Ахмади џамију у Котлију, а широм Пакистана ухапшено је више од 30 Ахмадија – укључујући 13-годишњег дечака – због прославе исламског празника Бајрама.
О очајној ситуацији хришћана, Хиндуса и Сика у Пакистану
Хришћани су више пута били жртве мафијашког насиља након оптужби за богохуљење.
Дана 16. августа 2023. године, насилна руља од стотина људи је опљачкала и запалила скоро двадесетак цркава, напала домове и предузећа хришћанске заједнице и канцеларију локалног помоћника комесара у Јаранвали. Према проценама које је саставила окружна управа Фејсалабада, руља је опљачкала најмање 22 цркве и 91 кућу.
Према полицијским и локалним изворима, насиље је избило након што су неки мештани навели да је неколико оскрнављених страница Часног Кур'ана пронађено у близини куће у Цинема Цховк у Јаранвали, где су живела два хришћанска брата.
Почетком јула 2024. објављено је да је Ехсан Схан, хришћанин у раним двадесетим, осуђен на смрт због поновног објављивања слике текста Кур'ана оштећеног у Јаранвали 20. августа 16. на свом ТикТок налогу. Ехсан Схан, иако није учествовао у скрнављењу, осуђен је на основу бројних чланова Пакистанског кривичног закона, на 2023 године „ригорозне робије“ и новчано кажњен са милион пакистанских рупија (22 британских фунти).
Током деценија, стотине људи је лажно оптужено, а многи убијени у циљаним секташким нападима.
Нема поређења када је реч о томе који је облик насиља заснованог на верској нетрпељивости гори. Док су присилна конверзија и циљана секташка убиства утицали на милионе у земљи, злоупотреба закона о богохуљењу, будност, линч, лична освета, спаљивање читавих заједница и уништавање богомоља су све кризе људских права и симптоми колективног друштвеног поремећаја.
Хришћани, Сикхи и Ахмади су такође убијени у секташким злочинима из мржње мимо било какве оптужбе за богохуљење, а правда се ретко остварује.
Младе сеоске девојке из хиндуистичке заједнице из пакистанске југозападне провинције Синд су наводно отете и присиљени на верско преобраћење и брак.
Према подацима које је прикупио Центар за социјалну правду у Пакистану, 202 случаја отмице, присилног брака и присилног преобраћења су забележена и документована у периоду 2021-2022: 120 хиндуистичких жена и девојака, 80 хришћана и 2 сика. Скоро сви су се одвијали у провинцијама Синд и Пенџаб.
Поред података, вреди истаћи и конкретан случај 18-годишње хиндуистичке жене по имену Пуја Кумари која се одупирала покушају отмице и коју су њени агресори убили 21. марта 202. године у граду у провинцији Синд.
У мају 2022. године, два трговца Сика, Рањит Сингх (42) и Куљеет Сингх (38), мирно су седели испред својих продавница у Пешавару, провинција Хајбер Пахтунхва, 15. маја, када су двојица мушкараца стигла на мотору, отворили ватру, и убио их. (*) http://www.fides.org/en/news/72797-ASIA_PAKISTAN_The_Supreme_Court_more_attention_to_blasphemy_cases_to_protect_the_innocent_and_guarantee_a_fair_trial
