15.3 C
Брисел
Понедељак, октобар КСНУМКС, КСНУМКС
РелигијаХришћанствоКамени манастир у Турској обавијен облацима, митовима и легендама

Камени манастир у Турској обавијен облацима, митовима и легендама

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Манастир „Света Богородица Сумела“ се уздиже на 1200 метара надморске висине.

Величанствена грађевина претеће стоји на ивици литица, њене фреске избледеле и изобличене. На фасади се виде дубоки трагови времена и када су торњеви обавијени облацима, манастир изгледа као привиђење.

Сумела се уздиже на 1200 метара надморске висине и налази се у парку Алтендере. Иако се налази само 50-ак километара од црноморског града Трабзона, манастир није претерано популаран.

Како се појавила "Света Богородица Сумела" предмет је легенди и директних митова.

Једна од њих наводи да су икону Пресвете Богородице, коју је насликао сам апостол Лука, два анђела спустила у пећину.

Негде у 4. веку, два монаха су прочитала предзнак и одлучила да оснују манастир тачно испред ове исте пећине, и ту је постепено настао читав комплекс.

У срцу манастира је такозвана Стенска црква, која је као укопана у стене. Временом су око њега подигнуте капеле, ћелије, заједничке просторије, аквадукт и друго.

Све је то доживело вртоглаву смену епоха – од распада Римског царства, преко Византијског царства и отоманске владавине, до Турскабори за независност.

Неке фреске су тешко оштећене – на једном месту Свети Јован нема руку, на другом је Исус безличан, на трећем су вандалски натписи на фрескама.

Опет, митови говоре да су Османлије због неке мистичне моћи поштедели „Сумелу“ и оставили манастир нетакнут током своје инвазије.

Ово последње је, међутим, вероватније због локације манастирског комплекса, због чега га освајачи нису окачили. Чињеница је да су у 18. веку монаси били довољно мирни да манастир ослика огроман део својих зидова фрескама које су и данас видљиве.

Криза за „Сумела” наступила је двадесетих година прошлог века, када су после Првог светског рата монаси у паници напустили манастир.

Масовне миграције услед војног сукоба нису мимоишле регион и свештеници су побегли у Грчка, али не пре закопавања великог дела драгоцености на тајним местима око манастира.

Након тога, „Сумела” су напали вандали, преварени гласинама о томе каква неописива богатства крије манастир. Драгоцености никада нису пронађене, али је значајан део уникатних фресака оштећен, олтари су поломљени, а ћелије свештеника вређане.

Међутим, 1970. године турско Министарство културе је скренуло пажњу на Сумелу и започело први програм рестаурације. Осамдесетих година прошлог века, симболично, на Велику Богородицу, манастир је званично поново почео да прима ходочаснике и туристе.

Радови на рестаурацији још трају јер су фреске многобројне и сложене. Једине слике које су потпуно поштеђене су слике Девице Марије, јер се она сматра светим ликом и у исламу.

До манастира се из Трабзона може доћи приватним превозом или неким од организованих аутобуса. Улаз је 20 евра, а „Сумела“ је отворена за посете и молитве током целе године.

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -