Најновији инцидент долази у јеку растуће међународне забринутости због употребе смртне казне у земљи од 2021. године, када су талибани поново дошли на власт 20 година након инвазије савезника која је окончала њихову владавину, након терористичких напада 11. септембра у Сједињене Државе.
Од талибанског преузимања власти у августу 2021, де факто власти су поново увеле јавна погубљења, бичевања и друге облике телесног кажњавања, упркос међународним апелима да се поштују стандарди људских права.
Ове праксе изазвале су значајну забринутост међу стручњацима за људска права и међународном заједницом.
Најновија егзекуција, која се догодила у Гардезу, у провинцији Пактја, представља „очигледно кршење људских права“ и показује алармантан образац јавних казни, сматра независни експерт УН – или специјални известилац – који надгледа људска права у Авганистану, Ричард Бенет.
"Осуђујем данашње стравично јавно погубљење“, рекао је господин Бенет у изјави на друштвеним мрежама, описујући инцидент као јасно кршење људских права. “Ове грозне казне су јасно кршење људских права и морају се одмах зауставити".
Позива на мораторијум
Мисија УН помоћи у Авганистану (УНАМА) је нагласио да „погубљења која се спроводе у јавности супротна су међународним обавезама Авганистана о људским правима и морају се прекинути.„Мисија је позвала де фацто власти да „успоставити хитан мораторијум о свим погубљењима у циљу укидања смртне казне”.
„Такође позивамо на поштовање законског процеса и права на правично суђење, посебно на приступ правном заступању“, УНАМА изјавио је.
Погоршање стања права
Јавна егзекуција одражава шири образац погоршања људских права у Авганистану. Талибани су издали више од 70 едикта, директива и декрета од њиховог преузимања 2021. године, укључујући ограничавање девојчица на основно образовање, забрану женама из већине професија и забрану коришћења паркова, теретана и других јавних места.
УН Вомен Извршни директор Сима Бахоус је недавно рекао за Савет безбедности да се „жене у Авганистану не само плаше ових репресивних закона, већ се плаше и њихове хировите примене“, напомињући да је „живот у таквим околностима заиста несхватљив“.
Специјална представница УН-а у Авганистану и шефица УНАМА Роза Отунбајева извијестила је у септембру да, иако су де факто власти „испоручиле период стабилности“, оне „погоршавају ову кризу политикама које се недовољно фокусирају на стварне потребе њеног народа“.
