Врховни касациони суд дозволио је упис Бугарске православне цркве старог стила (БОПЦ) у регистар верских вероисповести у Софијском градском суду, поништивши одлуку Софијског градског суда, коју су касније потврдили апелациони судије.
Дакле, Бугарска православна црква више није једина која се по закону у Бугарској може назвати „православном“.
Према оцени врховних судија, не постоје објективне околности на основу којих би се могло претпоставити да би регистрација БОПЦ утицала на права „Бугарске православне цркве – бугарске патријаршије“ и њених чланова.
„Неспорно је да је ова верска институција, која постоји вековима, учествовала у јачању бугарског националног духа и државности, да тренутно обједињује већину православних хришћана у земљи, да је јединствена, ауторитативна и да ужива изузетно поштовање институције и друштво. Истовремено, тражена регистрација је за малу верску заједницу која постоји 30 година и нема претензија на унутрашњу организацију и имовину „Бугарске православне цркве – Бугарске патријаршије“, написали су врховни магистрати у својој одлуци.
Предстојатељ сада легалне бугарске православне цркве старог стила је митрополит Тријадице Фотије, а у Синод су епископ созопољски Серафим и архиепископ кишињевско-молдавски Георги, који је привремени члан.
Црква старог стила има 18 цркава у земљи, а њена катедрална црква „Успење Пресвете Богородице” налази се у престоничком округу „Букстон”. Њихов је и женски манастир у „Књажевском” округу, где служи 60 монахиња.
Наиме, до одвајања свештеника цркве старог стила од Бугарске православне цркве дошло је децембра 1968. године, када је Синод Бугарске Патријаршије објавио „Поруку свештенству и свој деци Бугарске православне цркве“. у коме је најављивала предстојећу реформу црквеног календара – усвајање такозваног новог јулијанског календара. У њему се фиксни празници (Божић, Богојављење, Благовести, Велика Госпојина и др.) поклапају са Грегоријанским календаром, а за покретне (Господње) – Васкрсење Христово и оне везане за њега користи се јулијански календар. .
Међутим, промену су одбили тадашњи архимандрити Серафим (Алексијев), Сергиј (Јазаџијев), Пантелејмон (Старицки), јеромонах Серафим (Дмитријевски), игуманија Серафим (Ливен) и целокупно сестринство манастира „Покров Пресвете Богородице“. ” у округу „Књажево”. Они су у писму бугарском патријарху Кирилу навели да не могу по савести да прихвате реформу, јер је у супротности са литургијским Статутом, богослужбеном и канонском традицијом Православне цркве.
Од 1989. године покушавају се формализовати Црква старог стила, али безуспешно.
Фото: Митрополит тријадички Фотије // Бугарска православна црква старог стила