Кључни задатак нове Европске комисије је да унапреди транзицију зелене енергије на начин који подстиче јединство и смањује друштвене неједнакости, посебно у Централној и Источној Европи (ЦЕЕ) – региону који је посебно изложен поларизацији и климатским дезинформацијама.
Написао Дана Марекова*, (Климатицка коалициа, Словачка) и Генади Кондарев*, стручњак са седиштем у Бугарској који ради на енергетској транзицији ЦИЕ.
Пре годину дана, десетине хиљада европских фармера изашло је на улице протестујући против климатских политика ЕУ. Евроскептични, крајње десничарски гласови су се заузели, укључујући и Европски парламент. Истовремено, растуће цене енергије и све лошији услови становања оставили су многе заједнице подложним дезинформацијама, што сеје сумњу у EUклиматски циљеви. Нигде ови изазови нису очигледнији него у ЦИЕ, где су улози праведне енергетске транзиције посебно високи.
Новоизабрани комесари ЦИЕ разумеју ову динамику боље од било кога. Зато је од суштинског значаја да, док унапређују климатске циљеве ЕУ, истичу социјалну кохезију и инклузију. Тхе Еуропеан Греен Деал Погодно за 55 поставити јасну путању, али предстојеће путовање захтева јединство и пажњу према онима који су најугроженији — посебно радницима и домаћинствима у несигурним ситуацијама.
Тимски напор
Централне и Источне Европа представља отприлике једну четвртину становништва ЕУ – значајан удео који носи и утицај и одговорност. Међутим, регион се често враћао на „игру окривљавања Брисела“, одбацујући одговорност за домаћу неефикасност. Ова игра је завршена: земље ЦИЕ сада морају да обезбеде лакшу апсорпцију фондова, бољу полугу приватних финансија, могућности улагања за све и прогресивне политике.
Посебно што постоји нова – боља – игра за земље ЦИЕ и зове се сарадња. Портфељи комесара ЦИЕ су дубоко међусобно повезани, пружајући пут за ефектну сарадњу. Рад Екатерине Захариеве на подстицању истраживања и стартапова допуњује мандат Јозефа Сикеле да изгради међународна партнерства за енергетску безбедност. ПИотр Серафин, који управља буџетом ЕУ, има моћ да осигура да се средства ефикасно усмеравају, укључујући и социјалне иницијативе Роксане Минзату. Улога Мароша Шефчовича у трговинској и економској безбедности може да усклади економске интересе са климатским циљевима, обезбеђујући да конкурентност и одрживост иду руку под руку. Заједно, ови лидери имају алате за обликовање енергетске трансформације од које користи цео регион.
Финансирање јединства, а не поделе
Један од примарних изазова комесара биће обезбеђивање да се фондови ЕУ користе за промовисање кохезије, а не поделе. Тхе Само транзициони фонд, Кохезиони фонд и Фонд за социјалну климу су већ подржали трансформативне инвестиције широм региона. Сада је императив стратешки проширити ове иницијативе. Једноставна дистрибуција нециљаног новца ризикује да подрива напредак. Уместо тога, ова средства морају премостити енергетски јаз, посебно у земљама ЦИЕ које су и даље у великој мери зависне од фосилних горива и немају снажну инфраструктуру за обновљиву енергију.
Јосеф Сикела и Пиотр Серафин имају кључну улогу у обезбеђивању усклађености инвестиција са социо-економском реалношћу у региону уз унапређење одрживости. Истовремено, Европска комисија мора да спроведе одговорност, повезујући финансирање са обавезама у вези са владавином права. И што је важно, локалне власти и цивилно друштво – дугогодишњи покретачи зелене транзиције – такође треба да имају већи глас у обликовању ових финансијских механизама.
Решавање кризе трошкова живота
Ескалирајућа криза трошкова живота учинила је улог зелене транзиције још више. Растуће цене енергије, растуће сиромаштво и све лошији услови становања угрожавају друштвену основу неопходну за правичну енергетску промену. Рокана Минзату, која води напоре у Фонду за социјалну климу, има кључну улогу у подршци домаћинствима са ниским приходима, што је посебно хитан задатак у ЦИЕ, где је енергетско сиромаштво често акутније него у остатку ЕУ. Њен рад је у складу са вођством Дана Јøргенсена у новој Радној групи за становање, чији је циљ декарбонизација грејања и хлађења стамбених објеката на друштвено правичан начин. Заједно, њихове иницијативе могу осигурати да ниједан регион, посебно у ЦИЕ, не буде остављен.
Друштвени императив енергетских политика ЕУ
Усред овог гурања ка трансформацији, ЕУ такође унапређује иницијативе као што су Цлеан Индустриал Деал и ЕТС2, које имају за циљ декарбонизацију индустрије и стварање зелених радних места. Иако ове политике доносе значајне могућности, оне такође представљају социјалне и економске ризике, посебно за ЦИЕ. Нови комесари морају дати приоритет решавању ових питања. На пример, фокус Екатерине Захариеве на смањењу фрагментације у секторима иновација могао би да оснажи стартапове и МСП да развију зелене технологије кључне за декарбонизацију. Ипак, ово није задатак за појединачне портфеље. Потребан је уједињен напор како би се осигурало да ове политике подижу заједнице, а не продубљују неједнакости.
Заједничка зелена будућност
Енергетска трансформација Европе мора да окупи њене грађане, а не да их раздвоји. За регион ЦИЕ, ово значи балансирање еколошких императива са социјалном правдом, осигуравајући да транзиција подиже раднике, јача заједнице и подстиче кохезију преко граница. Нови комесари ЦИЕ имају јединствену прилику да воде ову дужност, користећи своје међусобно повезане портфеље како би ускладили економске, друштвене и еколошке циљеве. Дајући приоритет сарадњи и правичности, они могу осигурати да зелена транзиција не постане само неопходна, већ и заједничка прича о успеху за Европа у целини. А наша улога, као представника цивилног друштва, биће да вршимо сталну „проверу реалности“ – да проверимо да ли се политике правилно спроводе и да проценимо њихову ефикасност. Такође морамо да обезбедимо да институције ЕУ узму у обзир разлике између држава чланица и максимално искористе свој потенцијал. Европска комисија – која није нужно била веома активна у преношењу предности европских политика „људима на терену“ – требало би да се више фокусира и развије боље алате за објашњење, па чак и промовисање политика ЕУ грађанима. Ако се ови задаци добро ураде, регион ЦИЕ може бити прича о успеху и покретач енергетске транзиције у Европи.
Аутори
Генади Кондарев је економиста и активиста за заштиту животне средине специјализован за климатску и енергетску политику у Централној и Источној Европи (ЦЕЕ). Базирано у Бугарска, он доноси преко 15 година експертизе у анализи националних енергетских стратегија и националних енергетских и климатских планова, залажући се за њихово усклађивање са циљевима Париског споразума.
Дана Марекова је правник и активиста за заштиту животне средине, суоснивач Цлимате Цоалитион Словакиа. Више од 25 година сарађује са основним покретима и европским и међународним невладиним организацијама на пољу климе, чистог ваздуха, јавних финансија, нуклеарне енергије, транспарентности и ефективног учешћа.