Брисел – У одлучујућем потезу да побољша заштиту верских слобода широм Европе и шире, Европски парламент је поново успоставио Међугрупа за слободу вероисповести или уверења. Ова иницијатива, потврђена током конференције парламентарних лидера 11. децембра 2024. године, има за циљ да се позабави хитном потребом за очувањем права појединаца који су суочени са прогоном због своје вере.
Копредседава Берт-Јан Руисен (СГП, ЕЦР) и Мириам Лекманн (ЕПП), међугрупа настоји да подигне свест о тешком положају оних који су прогањани због својих уверења. Руисен је изразио свој оптимизам у погледу оживљавања међугрупе, рекавши: „Ова међугрупа нам пружа важну платформу у Европском парламенту да се залажемо за прогоњену цркву. Видим да је овај рад очајнички потребан, јер многи и даље нису свесни озбиљности ситуацијен.” Лексман је додао: „Од Кине до Белорусије, слобода вероисповести или уверења наставља да опада. Од кључне је важности да Европска унија, а посебно Парламент, посвете посебну пажњу праћењу и активној подршци ове основне слободе на глобалном нивоу."
Оснивање ове међугрупе долази у критичном тренутку када кршења верских слобода су у порасту. Недавна писмо разних организација цивилног друштва и верских група истакао алармантан пораст напада на појединце на основу њиховог религија или веровање. У писму се позива на наставак и јачање међугрупе, истичући да је право на слободу вероисповести или уверења камен темељац демократских друштава, као што је садржано у Члан 10. Повеље о основним правима Европске уније.
У писму су наведени конкретни случајеви прогона, укључујући употребу закона о богохуљењу у северној Нигерији, убијање хришћана у Манипуру у Индији, затварање цркава у Алжиру и нападе на заједнице Ахмадија у Пакистану. Такође примећује тешку ситуацију Јазида у Ираку, Бахаија у Ирану и дискриминацију са којом се суочавају атеисти и хуманисти у Нигерији и Пакистану због закона о отпадништву. Ови примери наглашавају хитну потребу за снажним одговорима Европског парламента и његових чланова. Док се у писму не помињу кршења унутар Европа, подразумева се да се Европа мора фокусирати на практиковање онога што проповедамо, и што боље будемо унутар Европе, то ће више утицаја имати ЕуПарл када осуђује ситуације ван Европе.
Међугрупа, која је активна од 2004. године, састоји се од чланова из различитих политичких фракција, што одражава широку посвећеност том циљу. Након сваких избора, међугрупа мора бити поново успостављена уз подршку најмање три различите фракције. Руисен је приметио заједнички напор који је довео до оживљавања међугрупе, рекавши: „Окупили смо се са колегама из различитих фракција и успешно смо добили подршку моје сопствене фракције (ЕЦР), као и либерала (Ренев) и хришћанских демократа ( ЕПП).“
Једна од кључних иницијатива међугрупе биће да именовати новог изасланика ЕУ за верске слободе, као мандат добровољно без плате и без тима садашњи изасланик, Франс ван Даеле, истекао је крајем новембра. Група ће такође одржавати комуникацију са EUдипломатске службе Русије да дају приоритет верском прогону у глобалним дипломатским дискусијама.
У писму организација цивилног друштва наглашава се да је наставак међугрупе од суштинског значаја за оснаживање посланика ЕП да заштите право на слободу вероисповести или уверења кроз њихов рад „на терену“ у погођеним земљама и верским заједницама. Позива се на уједињени фронт међу верским групама и групама веровања, позивајући их да потпишу писмо упућено политичким групама у Европском парламенту како би истакли прогон са којим се суочавају на глобалном нивоу и неопходност такве платформе.
Док међугрупа креће у своју мисију, суочава се са изазовом да обезбеди да гласови, такође мањинских вероисповести, у склопу Европа су саслушани и да су њихова права заштићена. Посвећеност посланика из различитих политичких средина овом циљу је знак пуне наде да је Европски парламент спреман да заузме став за разноликост и инклузију.
У свету где је слобода вероисповести или уверења све више угрожена, поновно успостављање Међугрупе за слободу вероисповести или уверења је кључни корак ка заштити права свих појединаца, без обзира на њихову веру. Европски парламент мора наставити да се залаже за ову ствар, осигуравајући да се принципи различитости и заштите мањинских религија поштују не само у реторици, већ и на делу.
