A писмо од Гианне Фрацасси, генерални секретар највећег италијанског синдиката, ФЛЦ ЦГИЛ, скренуо је пажњу на хитну пажњу пристиглим Повереник за социјална права и вештине, квалитетне послове и спремност и потпредседник Извршне комисије, Роксана Минзату. Својим именовањем на ову функцију, комесарка Минзату се придружује дугом низу комесара који су се бавили још увек нерешеним случајем Леттори. Учешће њених претходника у портфељу социјалних права датира још од 1980-их, када је Комисија стала на страну шпанске Летторе, Пилар Аллуе, у предмету за прелиминарну одлуку који је покренула против свог послодавца, Унивесита дегли студи ди Венезиа. Коначна казна у корист Аллуеа изречена је 30. маја 1989. године.
Дан Пилар Аллуе, комад објављен у The European Times, прича о томе како се дан који би требало обележити као дан када је Летори добио право на паритет третмана памти као полазну тачку од које се мери дискриминација која траје до данас. Она траје упркос три накнадне јасне пресуде Суда правде Европске уније (ЦЈЕУ) у корист Летторија. Последња од ових пресуда била је пресуда из 2006 Предмет Ц-119/04, за чије неспровођење је Комисија упутила а случај повреде права Суду ЕУ у августу 2023. Ускоро се очекује рочиште у предмету.
У свом писму, генерални секретар Фракаси подсећа на контакте ФЛЦ ЦГИЛ и плодну сарадњу са Минзатуовим непосредним претходником, комесаром Николасом Шмитом. У блиској сарадњи са удружењем Леттори са седиштем у Риму, Ассо.ЦЕЛ.Л, ФЛЦ ЦГИЛ је спровео општенародни попис , који је документовао распрострањени неуспех италијанских универзитета да спроведу пресуде ЦЈЕУ у корист Леттори. Попис је био утицајан на одлуку Комисије да напредује од дуготрајног и на крају неефикасног EU Пилот поступак – процедура уведена за дипломатско решавање спорова са државама чланицама – и за покретање поступка за повреду права против Италије 2021. Током накнадног тока поступка, па све до прослеђивања случаја ЦЈЕУ, ФЛЦ ЦГИЛ је наставио да одржава контакт са канцеларијом комесара Шмита и да доприноси досијеу о кршењу.
На крају крајева, одговорност је држава чланица да обезбеде спровођење закона ЕУ на њиховим територијама. У том контексту, ово је одговорност коју је Италија доследно избегавала, остављајући појединачним универзитетима да тумаче своје обавезе према Летторију. Ова мана је поново очигледна у Међуминистарска уредба бр.688 од маја 2023. године, најновије Леттори законодавство које је донела Италија да би наводно задовољила закон ЕУ. Док према одредбама уредбе централна влада ставља на располагање средства универзитетима кандидатима за финансирање насеља за реконструкцију каријера у Летторију, остављено је дискрецији појединачних универзитета да прво одлуче да ли имају обавезу према свом Летторију, а друго шта ће обим те одговорности је. Ово је ефективно довело до националног хаоса, са различитим тумачењима на универзитетима у вези са нагодбама по закону ЕУ.
У светлу различитих ставова о одговорности универзитета према Летторију, генерални секретар Фрацасси наглашава важан преседан који је поставио Универзитет у Милану у свом писму комесару Минзату. У Милану, ан споразум договорено и закључено од стране локалне представнице ФЛЦ ЦГИЛ-а, Сара Царрапа, и финансираног средствима Министарства универзитета, доделило је Леттори непрекидну реконструкцију каријере. Фрацасијево правно резоновање и њени закључци из примера Милана су вредни навођења:
"Само неколико универзитета је исправно применило одлуку у предмету Ц-119/04 иу смислу Закона 63 од 05.03.2004. У контексту доследне и уједначене примене јуриспруденције ЦЈЕУ, пример Универзитета у Милану је значајан у неколико аспеката. Користећи средства која је ставило на располагање Министарство универзитета, овај универзитет је свом Леторију исплатио разлике у платама како би остварио пуну и континуирану реконструкцију каријере од првог потписаног уговора о раду до данас.
Пошто су радна места Летторија на другим универзитетима иста као и њихових миланских колега, јасно је да пропуст италијанске државе да на њих примени општа начела које је поставио Суд правде Европске уније показује, на једном Са друге стране, неизвесност и апсолутни недостатак јасноће националног правног оквира референци и, с друге стране, наглашава дискриминацију коју практикује против Леттори од стране већине италијанских универзитети".
Поред случаја Леттори, Италија се суочава са даљим суђењем пред Судом ЕУ због експлоатације краткорочних уговора у образовном сектору, злоупотребе против које је ФЛЦ ЦГИЛ водио кампању и на којој је лобирао код Комисије. У Саопштење најављујући прослеђивање ове злоупотребе ЦЈЕУ, Комисија наводи да „супротно закону ЕУ, Италија није предузела ефикасне мере да спречи злоупотребу узастопних уговора о раду на одређено време административног, техничког и помоћног особља у државним школама. Тиме се крши закон ЕУ о запошљавању на одређено време.”
Линда Армстронг је радила као Летторе на Универзитету у Болоњи од 1990. до пензионисања 2020. Њен покојни супруг Дејвид, такође Летторе, никада није добио нагодбу за дискриминаторски третман који му је припадао по закону ЕУ. Коментаришући писмо Фрацасси комесару Минзату, Линда је рекла:
„Став да закон ЕУ треба доследно да се примењује на италијанским универзитетима је очигледан и неоспоран. Леттори са радним ситуацијама и историјама идентичним онима њихових миланских колега, логично, морају бити награђени непрекидним нагодбама за реконструкцију каријере. Закон из марта 2004. године, који је ЦЈЕУ одобрио у предмету Ц-119/04 и који Италија никада није правилно применила, утврђује да нагодбе морају бити засноване на параметру хонорарног истраживача или на повољнијим параметрима добијеним пред локалним судовима.
Увид у закон такође показује да не поставља временска ограничења на период за који је предвиђена реконструкција каријере. Тако су то тумачили Милан, а и неки други универзитети. У сусрету са оним што ће бити пети случај у Аллуе линија парнице,Комисија мора бити посебно опрезна када се суоче са покушајима универзитета да ограниче или ускрате своју одговорност својим запосленима у компанији Леттори. Ако би се то дозволило, то би резултирало апсурдном ситуацијом у којој би се прекршајни поступак окренуо у корист државе чланице која је прекршила. Писмо генералног секретара Фрацасија преписано је председници Комисије Урсули вон дер Леиен, која се лично заинтересовала за случај Леттори током свог мандата.
