Хинду заједница у Белгији прославила је 22. новембра први правни корак ка признавању хиндуизма од стране белгијске владе и парламента својом прошлогодишњом одлуком да додели субвенцију Хинду форуму Белгија, званичном саговорнику белгијске државе.
Ова платформа за све ведске духовне традиције ће координирати сарадњу између различитих хиндуистичких/ведских заједница и организација у Белгији у правцу пуног признања.
„Признање је више од само правне формалности или приступа државним бенефицијама; то је морално признање за позитиван допринос који хиндуистичке заједнице дају белгијском друштву“, рекао је у свом уводу у догађај Мартин Гурвич, председник Хинду форума.
„То их поставља у равноправан положај са другим верским заједницама и неконфесионалним филозофијама и потврђује њихово место у богатој културној и духовној таписерији Белгије“, такође је нагласио.
Остали говорници су били Царолине Сагессер (ЦРИСП), проф. Винанд Цаллеваерт (КУЛеувен), амбасадор Индије Њ.Е. Саурабх Кумар, Херве Цорнилле из белгијског парламента и Бикрам Лалбахадоерсинг (Хинду савјет Холандије). Догађај је употпуњен музиком и игром.
Укратко, хиндуизам у Белгији
Хинду форум Белгија је покренут 2007. године у Бриселу. Састоји се од 12 хиндуистичких организација и повезан је са Хинду форумом Европа. Процењује се да око 20,000 људи у Белгији практикује неки облик хиндуизма.
Први хиндуистички имигранти стигли су у Белгију касних 1960-их, углавном из западноиндијске државе Гуџарат. Недавно су дошли из Кеније, Малезије, Маурицијуса, Непала, Шри Ланке и Авганистана.
Хинду форум Белгије представља богатство хиндуистичке/ведске културе и пружа јединствену платформу за све духовне традиције укорењене у ведским списима. Обухвата разноликост перспектива унутар хиндуизма, од ваишнавизма (обожавање Вишнуа), шаивизма (обожавање Шиве), шактизма (обожавање богиње), паметизма (обожавање пет главних божанстава: Вишнуа, Шиве, Шакти, Ганеше и Сурије ), и друге традиције.
Хиндуизам има блиске везе са вегетаријанством, ненасиљем према живим бићима, а такође и са јогом. Уједињене нације су 2014. године прогласиле 21. јун Међународним даном јоге како би подигле свест широм света о многим предностима бављења јогом.
Хиндуизам је кишобран широког спектра индијских религиозних и духовних традиција, без препознатљивог оснивача. Његови присталице га често називају Санатана Дхарма (санскритска фраза која значи „вечни закон“). Она себе назива откривеним религија, заснован на Ведама. Настао је на индијском потконтиненту у античко доба. То је трећа највећа религија на свету, са око 1.2 милијарде следбеника, или око 15% глобалне популације.
Финансирање хиндуизма
Први износ од 41,500 евра додељен је за запошљавање две особе у свом секретаријату (један на пуно радно време и један на одређено) и за плаћање трошкова својих просторија у Бриселу, на шест месеци 2023. Годишње, ова субвенција ће се удвостручавати : 83,000 ЕУР. Ово је само први корак ка путу који обећава да ће бити дуг до потпуног признања.
Заиста, 5. априла 2022. године, Европски суд за људска права је пресудио у случају Конгрегација Јеховиних сведока Андерлехта и други против Белгије (пријава бр. 20165/20) навела је да ни критеријуми за признавање нити поступак признавања вере од стране савезног органа нису утврђени инструментом који задовољава услове приступачности и предвидљивости.
Европски суд је приметио, прво, да је признавање вере засновано на критеријумима које је белгијски министар правде идентификовао само у одговору на посланичко питање из прошлог века. Штавише, с обзиром на то да су биле изражене у посебно нејасним терминима, по мишљењу Суда, не би се могло рећи да пружају довољан степен правне сигурности.
Друго, Суд је приметио да поступак за признавање вера такође није прописан ни у једном законодавном или чак регулаторном инструменту. То је посебно значило да испитивање захтева за признавање није пратило никакве заштитне мере. Нису утврђени временски рокови за поступак признавања, а још није донета одлука о захтевима за признавање које су поднели Белгијска будистичка унија и Белгијски хинду форум 2006. односно 2013. године.
Државно финансирање религија у Белгији: 281.7 милиона евра
У 2022. години, јавне власти су финансирале белгијске религије у износу од 281.7 милиона евра:
112 милиона од савезне државе (ФПС Јустице) и 170 милиона од региона и заједница (одржавање богомоља и смештај верских вођа).
Ове бројке су од Жан-Франсоа Хусона, др политичких и друштвених наука (Универзитет у Лијежу). Износи су распоређени на следећи начин:
210,118,000 евра за католике (75%),
8,791,000 ЕУР за протестанте (2.5%)
1,366,000 ЕУР за Јевреје (0.5%)
4,225,000 ЕУР за англиканце (1.5%)
38,783,000 ЕУР за секуларизам (15%)
10,281,000 ЕУР за муслимане (5%)
1,408,500 евра за православне (0.5%)
(по историјском поретку државног признања)
