И Уједињене нације и коалиција организација цивилног друштва и тела за људска права упутиле су отворена писма Савету Европе пре састанка Комитета министара 5.th фебруара. Комитет министара на сједници ће наставити рад на контроверзном нацрту текста о прописима о примјени принуде у психијатрији. Из тога произилази да је Комитет добио податке које је тражио у јуну 2022. године како би могао на одговарајући начин размотрити питање и евентуалну потребу за овим прописима у широј перспективи.
Комитет УН за права особа са инвалидитетом са својим Отворено писмо поново је изразио забринутост да се Савет Европе са наставком рада на нацрту додатног протокола уз Биомедицинску конвенцију не помера ка крају употребе било ког облика принуде у пружању политике менталног здравља и услуга за особе са инвалидитетом. Комитет УН снажно препоручује Савету да повуче нацрт Додатног протокола.
Истовремено, коалиција организација цивилног друштва и тела за људска права поднела је отворено писмо Савету Европе понављајући дубоку забринутост и захтев за повлачење нацрта Додатног протокола уз Биомедицинску конвенцију. Организације које представљају забринутост у друштву у целини позивају Савет Европе да се фокусира на промовисање добровољне заштите менталног здравља засноване на правима и да одустане од нацрта додатног протокола. Они траже да Савет Европе усклади свој регулативни рад о пракси менталног здравља са савременим стандардима људских права.
Међународни стандарди људских права у менталном здрављу
Комитет УН за права особа са инвалидитетом (ЦРПД комитет) јасним речима напоменуо да су све државе чланице Савета Европе, које су уједно и државе потписнице Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, обавезане Конвенцијом УН. Реч је о међународном правно обавезујућем уговору, који су ратификовале 192 државе, а он, како је Комитет приметио, „забрањује присилну и недобровољну институционализацију и сваки облик лишавања слободе на основу оштећења, укључујући и ситуацију особа са инвалидитетом које доживљавају индивидуалну кризу“.
Комитет УН је даље навео да Конвенција, такође, „забрањује употребу принуде у пружању услуга менталног здравља, које би требало да буду доступне у заједници, а не у институционализованим окружењима и које ће се пружати на основу слободног и информисаног пристанка особа са инвалидности сами, а не преко трећих лица“.
Заштита особа са инвалидитетом и њихових права, истакао је Комитет УН, „никада се неће остварити присилним или присилним институционализовањем и било којим другим обликом лишења слободе на основу оштећења или употребом принуде у менталном здрављу, већ прихватањем и применом њихових право на самосталан живот и укључење у заједницу, приступ услугама подршке у заједници, укључујући услуге менталног здравља, и враћање њихове пословне способности.”
Комитет УН је нагласио да је „поштовање права на аутономију централно за савремени приступ који користи Конвенција о правима особа са инвалидитетом. Ово захтева поштовање сопствених избора обликованих индивидуалном вољом и преференцијама, и промоцију личне аутономије кроз подржано доношење одлука. То захтева нове моделе политике и праксе менталног здравља који обухватају непринуду, лични избор, живот у заједници и ангажовање вршњака.”
У наставку, организације цивилног друштва су нагласиле да се присилним третманом и принудним смештајем лица на основу инвалидитета, укључујући особе са психосоцијалним инвалидитетом и особе са менталним проблемима, чак и ако је регулисано законом, крше права на недискриминацију, правну способност, слободу и безбедност, физички и ментални интегритет и здравље садржано у Конвенцији УН о правима особа са инвалидитетом.
Неколико других тела и носилаца мандата Уједињених нација имају сличан став против присилног лечења и смештаја, чак и када државе покушавају да оправдају ову праксу на основу „медицинске потребе” или због наводне безбедности особе или других. Уместо тога, они су нагласили да принудне праксе представљају мучење, позивајући на промену парадигме ка приступима заснованим на правима кроз укључивање особа са психосоцијалним инвалидитетом и проблемима менталног здравља, и кроз поштовање њихове воље и преференција.
Противљење цивилног друштва и корисника услуга менталног здравља
Организације цивилног друштва у својим Отворено писмо приметио да корисници услуга менталног здравља и преживели психијатрије имају снажно противио се нацрту додатног протокола од КСНУМКС.
„Иако разумемо циљеве нацрта Додатног протокола, нацрт Препоруке о поштовању аутономије у заштити менталног здравља ове циљеве постиже ефикасније уз избегавање непотребне штете. Додатни протокол ризикује учвршћивање принуде и институционализације, погоршање кршења људских права за особе са психосоцијалним инвалидитетом и стварање правних сукоба између Савета Европа обавезама и Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом“, навела је коалиција.
Све већи консензус против принуде унутар заједнице пружалаца услуга
Све већи број медицинских и научних стручњака доводи у питање принудне мере у заштити менталног здравља, а неки их сматрају некомпатибилним са људска права-базирана брига, напомиње коалиција цивилног друштва. Они истичу недостатак доказа који подржавају генерализацију или одрживост таквих пракси, истовремено указујући на јасну штету по физичко и ментално здравље, лошије исходе и значајно смањен животни век оних који су им били подвргнути. Истраживачи такође оспоравају ваљаност оправдања као што су опасност и пропорционалност, напомињући да су ове претпоставке често неоправдане и пристрасне факторима као што су раса, пол и инвалидитет.
Решења заснована на људским правима су изводљива и делотворна
Од обуставе рада на нацрту Додатног протокола 2022 Светска здравствена организација (СЗО) је покренула иницијативу КуалитиРигхтс. Програм, заснован на ЦРПД-у, помогао је болницама, регионима и земљама да процене своје системе менталног здравља и спроведу обуку за пружаоце услуга за решавање стигме и употребе принуде, као и структурне промене које побољшавају задовољство корисника услуга и придржавање третмана смањењем употреба принуде.
Коалиција цивилног друштва је истакла да рани успеси програма у различитим земљама показују изводљивост и позитивне утицаје, за људе и здравствене системе, елиминисања принуде у заштити менталног здравља.
Коалиција цивилног друштва је закључила да „заједно, ове референце говоре о потреби за више инвестиција и истраживања, као и о изводљивости и успеху алтернативних пракси у различитим окружењима и са различитим популацијама.
